Светозар Радојчић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м izvori; козметичке измене
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{bez_izvora}}
{{Научник
| име = Светозар Радојчић
Ред 21:
'''Светозар Радојчић''' ([[Сремски Карловци]], [[14. мај]] [[1909]] — [[Београд]], [[20. октобар]] [[1978]]) је био [[Срби|српски]] [[историчар уметности]], [[универзитет]]ски професор {{Напомена|Од [[1956]]. године, Радојчић је био редовни професор [[Филозофски факултет у Београду|Филозофског факултета]] [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]], на Одељењу за [[Историја уметности|Историју уметности]].}} и [[САНУ|академик]]. Његови најзначајнији радови, везани су за [[фрескосликарство]] и уметност [[Српске земље у средњем веку|средњовековних српских земаља]], а своје капитално дело ''„Старо српско сликарство“'' објавио је [[1966]]. године. Био је син [[Никола Радојчић|Николе Радојчића]],[[Срспки историчар|српског историчара]] и академика.
 
== Образовање ==
 
Рођен је [[14.05.]][[1909]]. године у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], где је његов отац [[Никола Радојчић|Никола]] радио као професор у [[Карловачка гимназија|Карловачкој гимназији]] и ту је завршио основну школу [[1920]]. године. Исте године је уписао средњу школу у [[Љубљана|Љубљани]], пошто је његов отац добио место професора на [[Љубљански универзитет|Љубљанском универзитету]]. После завршене средње школе, у истом граду је од [[1928]]. до [[1932]]. године завршио студије [[Археологија|археологије]]. Током студија, Радојчић је школску [[1930]]/[[1931|31]] провео на [[загреб]]ачком [[Универзитет у Загребу|Свеучилишту]], а за време лета је боравио у летњој школи бечког Археолошког института у [[Корушка|корушком]] градићу [[Фајштриц]]у (''Бистрици'') ([[1930]]. и [[1931]]). Образовање је стицао и у [[Беч]]у и [[Праг]]у (Институт [[Никодим Павлович Кондаков|Н. П. Кондакова]] и [[Карлов универзитет]]), а летњи период [[1933]]. године је провео на археолошким локалитетима и [[музеј]]има у [[Венеција|Венецији]],[[Аквилеја|Аквилеји]] и [[Градеж (Италија)|Градежу]]. Докторску дисертацију на тему ''„Портрети српских владара у средњем веку“'' је одбранио у Љубљани [[30.10.]][[1934]]. године и она је исте године штампана у [[Скопље|Скопљу]] у издању [[Музеј Јужне Србије|Музеја Јужне Србије]], чији је директор тада био [[Радослав Грујић]].