Википедија

Индијско-пакистански рат (1947) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q652285
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Рат
|рат =Индијско-пакистански рат 1947.
Линија 12 ⟶ 13:
|страна1= [[Индија]]
|страна2= [[Пакистан]]
|заповедник1= К. М. Кариапа,<br />С. М. Шринагеш,<br />К. С. Тимаја,<br />Калвант Синг
|заповедник2= ген. Ахбар Кан
|јачина1=
|јачина2=
|губици1=1.104 мртвих,<br />3.152 рањених
|губици2=1.500 до 5.000 мртвих
}}
 
'''Индијско-пакистански рат 1947.''' (познат је и под називом '''Први кашмирски рат''') је [[рат]] који се водио између [[Индија|Индије]] и [[Пакистан]]а за регион [[Кашмир]]а. То је први од четири рата, који су се водили између Индије и Пакистана.
 
==Узрок==
[[Џаму и Кашмир]] је била једна од принчевских држава Индије, која је признала британски суверенитет, а имала је велики степен аутономије. Пре повлачења Британаца из Индије [[1947.]] Кашмир је био под притиском и Индије и Пакистана да постане њихов део. [[Махараџа]] Кашмира [[Хари Синг]] је желео независност Кашмира и настојао је да одгоди решење. Међутим у време британског повлачења долази до напада здружених пропакистанских племеменских снага из Северозападних граничних подручја Пакистана, и регуларне пакистанске војске. Због инвазије махараџа се одлучује да преда Кашмир Индији и тако је започео рат. [[Пакистан]] је тврдио да пошто су муслимани већина становништва Кашмира, принчевска држава Кашмир је требала припасти Пакистану. Индијско полагање права на Кашмир долази од тога да је махараџа предао Кашмир Индији, као што се десило и са другим принчевским државама. Осим тога 48% становништва Кашмира су били сики, будисти и хиндуси.
 
== Рат==
АЗК(Азад Кашмирске) снаге су биле локалне племенске снаге, које је подржавао Пакистан. Њихова предност је била у следећем:
* Пред рат државне снаге Џаму и Кашмира су биле расподељене у уском појасу око границе као одговор на милитантну активност, тако да нису биле спремне за већу инвазију
* Неки делови војске Џаму и Кашмира придружили су се АЗК војсци
* Локалну герилу су подржавали редовни пакистански војници, који су ушли у састав многих АЗК јединица, а како је рат трајао тако се повећавао број пакистанских редовних војника
* Могуће је да су британски официри помогли Пакистанцима да припреме напад. Британски официри на терену су помагали и координисали нападе локалне гериле.
Као резултат тих предности АЗК војска је брзо надвладала, али не и докрајчила државну војску Џаму и Кашмира. Међутим [[Индија]] је почела ваздухом слати појачања и тиме је спасила [[Џаму и Кашмир]]. До краја [[1947.]] офанзива АЗК је изгубила на замаху. На Високим Хималајима АЗК је и даље напредовала, све док није дошла до предграђа Леха у јуну 1948. Током [[1948.]] водило се мноштво мањих битки. Ниједна битка није дала одлучну предност другој страни, тако да се линија фронта учврстила. [[Пакистан]] је временом све отвореније подржавао АЗК снаге, тако да су биле укључене и регуларне јединице пакистанске војске, а не само пакистански војници у АЗК јединицама. Формални прекид ватре је проглашен [[31. децембар|31. децембра]] [[1948.]]
 
Линија 43 ⟶ 44:
 
===27. октобар -17. новембар 1947.===
Индијска војска је била пребачена зрачним путем до [[Шринагар]]а и победила је паравојне снаге АЗК на предграђима Шринагара. Индијска војска је гањала разбијене АЗК снаге и ослободила је два града Барамулу и Ури. У Панч долини је настављена опсада владиних снага. На северу пропакистанске снаге су заузеле још више територија.
 
===18. новембар-26. новембар 1947.===
Линија 53 ⟶ 54:
===1. мај. -19. мај 1948.===
АЗК уз помоћ пакистанске војске је нападао безброј пута Џангер, али безуспешно. Индијци су заузели Титвали. АЗК је напредовао на високим Хималајима и почели су опседати Лех, а заузели су и Каргил. Победили су индијско појачање које је кренуло да ослободи Скарду.
===19. мај - 14. август 1948. ===
Индијци су наставили да нападају у Кашмирској долини напредујући северно да би заузели Керан и Гураис. Одбили су напад на Титваил. Снаге у Пунчу су успеле да се привремено и накратко пробију. Скарду се успешно бранио, тако да је спречавао пролаз пропакистанским снагама према Леху. У вагусту 1948. ипак успевају заузети Скарду.
===15. август -1. новембар 1948.===
Током тога периода долази до мање активности са обе стране. Линија фронта се стабилизује. Опсада Панча се поново наставила, а Индијци нису успели у нападу на Драс.
===1. новембар - 26. новембар 1948.===
Индијци су почели да напредују на свим секторима. Пунч је коначно ослобођен опсаде након годину дана. Пропакистанске Гилгит снаге на високим Хималајама су коначно биле поражене. Индијци су напредовали до Каргила и ту су се зауставили због проблема са снабдевањем. Зоји-Ла прелаз је освојен тенковима, што је било чудо због велике висине. Освајањем пролаза лако је заузет Драс.
===27. новембар 1948. 31. децембар 1948.===
Индијски председник владе [[Џавахарлал Нехру ]] је одлучио да тражи од [[УН]] да интервенишу. УН посредују у договору о прекиду ватре који је ступио на снагу [[31. децембар|31. децембра]] [[1948.]] Неколико дана пре прекида ватре Пакистанци су извршили контранапад и одсекли цесњту између Урија и Панча. Изгласана је резолуција УН-а 5. јануара 1949. по којој је Пакистан требао повући своје снаге и регуларне и паравојне, а Индији је било дозвољено да држи минималне снаге за одржање реда. Тек после тога се требао одржати плебисцит.
<gallery>
Слика:JK01low.jpg
Линија 73 ⟶ 74:
Слика:JK10low.jpg
</gallery>
 
 
[[Категорија:Историја Пакистана]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Индијско-пакистански_рат_(1947)”