Друга битка код Ел Аламејна — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q153376 |
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Битка
|битка= <span style="font-size: medium;">'''Друга битка код Ел Аламејна'''
Линија 9 ⟶ 10:
|територија=
|резултат= Победа Савезника
|страна1={{застава|Уједињено Краљевство}}<br />[[Комонвелт]]
|страна2={{застава|Нацистичка Немачка}}<br />{{застава|Италија|Краљевина Италија}}
|заповедник1= [[Бернард Монтгомери]]
|заповедник2= [[Георг Штуме]]<br />[[Ервин Ромел]]
|јачина1 = 250.000 војника<br />1.030 тенкова<br />900 топова<br />530 авиона
|јачина2=90.000 војника<br />500 тенкова<br />500 топова<br />350 авиона
|губици1 = 25.000 мртвих и рањених
|губици2 = 13.000<br />46.000 рањених или заробљених
}}
{{Северноафричка кампања}}
Линија 40 ⟶ 41:
Битка је почела [[23. октобра]] у 21:30 снажном [[артиљерија|артиљеријском]] ватром. У почетку је циљ артиљеријске припреме била прва, Оксалиц-линија с минама у њеној околици како би што брже стигли до следеће, Пајерсон-линије. Кад је почео напад, пролаз кроз минско поље није био сасвим очишћен.
[[
Током прве ноћи, на северу су успели прокрчити пролаз само до близине Пајерсон-линије. Даље на југу је напредовање било веће, но и они су заустављени кад су стигли до брдског гребена Митеируа.
[[24. октобра]] је умро генерал [[Силе осовине|Сила осовине]] [[Георг Штуме]] од [[инфаркт]]а, а он је замењивао Ромела који је у то време био у болници у [[Аустрија|Аустрији]]. Након раздобља пометње у којем није било правог заповедника, Вилхелм Ритер фон Тома је преузео главну команду над снагама [[Силе осовине|Сила осовине]]. [[Адолф Хитлер]] је заповедио Ромелу да остане у домовини на опоравку. Након што се ситуација у [[Северна Африка|северној Африци]] даље комплицирала, Ромел је замољен да се врати на бојиште, ако мисли да може. Ромел се одмах вратио у Африку и стигао [[25. октобра]].
Након неуспеха поновљеног напада Савезника на брдском гребену Митеируа, цели напад је прекинут. Монтгомери је пребацио цијело тежиште битке на север дуж обале гдје је 9. аустралска дивизија отпочела поново један од ноћних напада како би одвратили пажњу Немаца с подручја где се планирао главни напад. Први напад у ноћи од 25. на [[26. октобар]] је био успешан. С друге стране, протунапад који је [[Ервин Ромел]] одмах отпочео, је пропао. До тог су тренутка Савезници изгубили 6.200, а Силе осовине 2.500 људи.
Међутим, Ромел је располагао још само са 370 исправних тенкова, док су Британци имали још 900. Било је пуно мањих битки, огорчене обране тзв. истурених положаја, а [[29. октобра]] Ромелова црта још није била пробијена.
Линија 51 ⟶ 52:
Други вал напада Савезника се одвијао уздуж обале с циљем заузимања ''Рахман жељезничке пруге'' и [[висораван|висоравни]] Тел ел Акакир. Напад 2. новозеландске дивизије почео је [[2. новембра]] [[1942]]., а следећег дана Ромел је имао још само 35 употребљивих тенкова. Снажно напредовање Савезника присилило је Ромела на повлачење. Истог дана Ромел је добио од [[Адолф Хитлер|Хитлера]] телеграм са захтевом да се „бори до последњег човека“ како би спречио пораз. Но, притисак [[Савезничке снаге|Савезника]] је био толико јак, да се Ромел у ноћи од 3. на 4. новембра морао потпуно повући. [[6. новембра]] Немци почињу бег на запад; 30.000 њемачких и италијанских војника се предало и заробљено је.
[[
[[10. новембра]] је Черчил у свом говору тој бици посветио сљедеће ријечи: ''"Ово сад још није крај, то није још ни почетак краја, али је можда крај почетка"''.
Линија 64 ⟶ 65:
{{Други светски рат}}
[[Категорија:Северноафричка кампања]]
| |||