Битка код Будачког — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м izvori; козметичке измене
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{bez_izvora}}
{{Битка
|битка = Битка код Будачког
Ред 25:
'''Битка код Будачког''' се одиграла [[22. септембар|22. септембра]] [[1575.]] године, између [[Османско царство|турских]] снага под командом османског беглер-бега Ферхад-паше и аустријско-хрватских снага под командом -{Х}-. Ауерсперга. Завршила се одлучном турском побједом.
 
== Увод у битку ==
Ферхад-паша је код [[Крупа на Уни|Крупе на Уни]] скупио јаке снаге и током августа 1575. пошао на сјевер према долини ријеке [[Корана|Коране]]. На то је командант Војне крајине потпуковник -{Х}-. Ауерсперг наредио крајишким капетанима да хитно прикупе снаге на подручју Будачког (данас село [[Доњи Будачки]]) око 15 километара јужно од данашњег [[Карловац|Карловца]].
 
До ноћи 21. септембра се прикупило око 1000 коњаника и пјешака, са капетанима Јулијом Задранином, Томом Чадешом и другим племићима из околице. Дошла је и чета [[ускоци|ускока]] са [[Жумберак|Жумберка]]. Ауерсперг је имао намјеру да ту дочека пристизање својих додатних снага.
 
== Битка ==
У зору 22. септембра примијећен је долазак Турака од стране истурених предстража. Ауерсперг је упутио одјељење [[Хусари|Хусара]] у извиђање, под командом Ивана Војковића. Сам је кренуо ка предстражи уз пратњу око 60 коњаника. Хусари су разбијени у сукобу са турским предњим дијеловима, али је пристигао Ауерсперг и напао Турке који су потиснути уназад. Надајући се да ће пристићи остале његове трупе, Ауерсперг је затим неопрезно налетио на турску главнину и у неједнакој борби је погинуо, заједно са скоро свом пратњом. Остале крајишке јединице су по дијеловима тучене и углавном заробљене.
 
== Посљедице битке ==
Користећи ову побједу, Ферхад-паша је опустошио крај све до [[Метлика|Метлике]] и вратио се у Босну са знатним плијеном. Ова битка је показала слабост заштите на граници према Турској, нарочито на правцу који је водио долином Коране и [[Купа|Купе]]. Стога, племићки сталежи [[Крањска|Крањске]], [[Корушка|Корушке]] и [[Штајерска|Штајерске]] доносе одлуку о промјени организације одбране и јачању Војне крајине, као и о изградњи тврђаве под каснијим именом [[Карловац]].