Bojana Vidakovic

Од 1587. па на даље изгледа да је начинио више покушаја за писање драме, мада је за већину тих покушаја приписаних њему реч само о претпоставци. Вероватно никада није постао глумац, а закључак Џона Пејна Колијера о томе почива на двема претпоставкама, да је "Лоџ" из рукописа Филипа Хенслоа био извођач и да се звао Томас, од којих ни једна није подржана текстом (видети ЦМ Инглбај, "Да ли је Томас Лоџ био глумац" 1868). Како је био на мору са капетаном Кларком у експедицији на [http://sh.wikipedia.org/wiki/Terceira Терцеиру] и [[Канарска острва|Канаре]], Лоџ је 1591. отпутовао са Томасом Кавендишом у [[Бразил]] и [[Магеланов мореуз]], вративши се кући до 1593. Током експедиције на [[Канарска острва|Канаре]], да би избегао досаду током пута, написао је прозне приче "Розалинда" и "Еуфесово златно завештање", које су штампане 1590, након што је завршио причу "[[Вилијам Шекспир|Шексипирово]] Како бам драго". Новела, која дугује нешто, мада не значајно, средњовековној "Причи о Гамелину" (неоправдано приложеној фрагментираној "Причи о колачу" у извесним рукописима Џофрија[[Џефри Чосер|Џефрија Чосера]]), написана је у ефуистичком маниру, али привлачна по заплету и ситуацијама које проистичу из њега. Пре одласка на другу експедицију објавио је историјске романсе, "Робертова историја" и "Други војвода од Нормандије", прозваног "Роберт ђаво"; иза себе је оставио публикацију "Катарос Дијогенис у својој јединствености", говор о бесмртности [[Атина|Атине]] (Лондона).