Рођена је [[12. децембар|12. децембра]] [[1791]], у [[Беч]]у. Била је друго дете цара [[Франц II, цар Светог римског царства|Франца II]] и његове друге супруге [[Марија Терезија Каролина од Две Сицилије|Марије Терезије Каролине од Две Сицилије]]. Дана [[11. март]]а [[1810]] се удала за [[Наполеон I|Наполеона I]] и тако добила титулу француске царице. Церемонија венчање је одржана у капели музеја [[Лувр]]. Наполеон је желео да му Марија роди мушког потомка, пошто му га прва супруга Жозефина није могла родити. Дана [[20. март]]а [[1811]] је Марија родила дечака [[Наполеон II|Наполеона II]]. Такође је вршила и улогу [[регент]]а, током Наполеонових кампања. НародиУ нисуНаполеоновој земљи, народ је Марију превишеврло хладно поштовалиприхватио и увек је мислила да би јемогла Французибити могли смакнутисмакнута, као што је била и њенуњена теткутетка [[Марија Антоанета|Марију Антоанету]]. Након падаНаполеоновог њеног супуга Наполеонапада [[1814]], је он прогнан из [[Француска|Француске]]. ОнаМарија се након тога вратила у [[Аустрија|Аустрију]] и Наполеона више није видела. Било је откривено да је Марија Наполеона варала, иако је с њим имала деце, њихов брак је била само реч на папиру. Споразумом потписаним [[11. април]]a [[1814]], је Марија добила три италијанска војводства: [[Парма|Парму]], [[Пијаценз]] и [[Гвастал]]. Године [[1821]], је Марија склопила [[морганатски брак]], и тиме се се удала за њеног љубавника [[Адам Алберт од Нејперга|Адама Алберта од Нејперга]]. Он је умро [[1829]]. Марија се затим још једном удала, такође [[морганатски брак|морганатски]], за [[Чарлс Рене де Бомберес|Чарлса Ренеа де Бомбереса]]. Марија је умрла [[17. децембар|17. децембра]] [[1847]], у [[Парма|Парми]]. Чарлс ју је надживео до [[1856]], кад је и он умро.
