Карикатура — разлика између измена

 

Деформисани, наказни прикази познати су још од [[антика|антике]] и [[средњи век|средњег века]] али та ликовна остварења делују пре свега гротескно или апсурдно и не налазе се по правилу ни у каквој вези са неким догађајем или личношћу. Тек контекстуална веза са неким актуелним догађајем чини модерну карикатуру оним што она јесте. Основна претпоставка за карикатуру је због тога увек нека одређена друштвена чињеница, која намерним претеривањем разоткрива у својој противречности или се оптужује- управо карикира, често у спрези са хуморно-духовитом, подсмевајућом потком, понекад међутим и уједајући злобно и саркастично али и са ставом погођености и меланхоличности. У сваком случају карикатура садржи осмишљен коментар теме која се разматра.

Портретско представљање у карикатури са снажним истицањем маркантних црта лица углавном појачава до смешног као што се то може видети у чувеној Метаморфози грађанског краља [[Луј Филип Орлеански|Луја Филипа]]. коју је насликао [[Шарл Филипон]] ([[1802]] - [[1862]]) и у којој се крушколико лице монарха корак по корак претвара у крушку. Као претача таквих физиогномских претеривања могу се сматрати Гротескне главе [[Леонардо да Винчи|Леонарда да Винчија]] који се могу схватити као прикази супротности идеално лепог људског лика ренесансе а као студије анализирају променљивост и могућност сликарске конструкције људског лица. Прве карикатуре које су повезане са конкретним особама срећу се у бароку код Корачија и Ђанлоренца Бернинија. Оне су међутим биле намењене за приватну употребу.