Миљковац (Ниш) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 22:
На давну прошлост Миљковца указује и турски попис [[1498]]. године који га је под данашњим именом евидентирао као [[спахилук]] (зеамет) Али-бега из Ниша с 30 кућа, 6 самачких, 9 удовичких кућа, 3 рајинске воденице (које раде целе године) и с дажбинама у износу 4.989 [[акча|акчи]]. У селу се налази мезра (селиште) Подград која је „сејалиште поменутог села“. Има такође манастир Светог Николе, који је хас, с два калуђера, две воденице (које раде целе године) и с дажбином која износи 328 акчи.
Миљковац помињу и аустријске уходе 1783/84. године с око 70 кућа. Озлојеђена спахијском експлоатацијом, нарочито терором нишког мутасерифа Салих-паше, нишка села [[Каменица (Ниш)|Каменица]], [[Церје (Ниш)|Церје]], [[Кравље]], Миљковац, [[Веле Поље]] и [[Палиграце]] су се [[1835]]. године с осталим селима (16 села) побунила („прва Милојева размирица“). Поражени у одлучујућем сукобу код Миљковца, [[Турци]] су прихватили одређене уступке, које касније нису поштовали. То је довело до [[Милојева и Срндакова буна|друге „размирице“]] (устанка) [[1841]] . године у којој је поред других села спаљен и Миљковац. За овај период, тачније за [[1843]]. годину, везан је и почетак рада најстарије основне школе манастирског типа у овом крају. Године [[1881
Миљковац је у [[1941]]. години био стециште [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] [[Озренски партизански одред (Србија)|Озренског одреда]]. У једној непријатељској акцији овде је исте године заробљена [[Јелена Поповић - Лела]], а затим стрељана ([[1942]]).
| |||