Цриквеница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: Микеланђело → Микеланђело Буонароти |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене |
||
Ред 28:
'''Цриквеница''' је град у [[Хрватска|Хрватској]] у [[Приморско-горанска жупанија|Приморско-горанској жупанији]]. Према првим резултатима [[попис становништва у Хрватској 2011.|пописа из 2011.]] у граду је живело 11.193 становника, а у самом насељу је живело 6.880 становника.<ref>{{Cite web |url= http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/htm/h11_RH.html|title= Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.|accessdate= 29. 8. 2012.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=Државни завод за статистику Републике Хрватске}}</ref>
== Географски положај ==
Цриквеница је смештена је на хрватској обали [[Јадранско море|Јадранског мора]], у [[Кварнерски залив|Кварнерском заливу]], око 35 -{km}- километара од [[Ријека (град)|Ријеке]], средишта Приморско-горанске жупаније.
Ред 34:
Град Цриквеница се, као локална самоуправа, састоји од места (од сјевера према југу): [[Јадраново]], [[Драмаљ]], Цриквеница и [[Селце (Цриквеница)|Селце]].
== Становништво ==
== Попис [[1991]]. ==
На попису становништва [[1991]]. године, насељено место Цриквеница је имало 5.763 становника, следећег националног састава:
Ред 71:
}}
== Историја ==
Старом Цриквеницом сматра се насеље Котор, смештено на врху оближњег истоименог брежуљка. Најстарије материјалне трагове присутва човека оставило је [[Илири|илирско становништво]], а од [[Римско царство|Римљана]] остао је назив -{Ad Turres}-, који су Хрвати по досељавању у ове крајеве превели као Код тор (код торњева).
Ред 95:
Оснивачем данашње Цриквенице сматра се кнез [[Никола Франкопан]]. Он је далеке [[1412]]. године наредио да се сагради манастир за редовнике Св. Павла Пустињака на ушћу речице Дубрачине у море, уз средњовековну цркву - од чега је изведен назив Цриквеница. Манастирска зграда повезала је околна рибарска насеља и постала средиште јавног и културног живота. У новије време у овом историјском здању је уређен хотел Каштел.
У цриквеничком манстиру је прво знање стекао [[Јулије Кловић]], најчувенији ситносликар свих времена. Рођен је [[1498]]. године у Винодолу, недалеко од Цриквенице. Легенда каже да је у дечачкој доби сликао призоре својег родног краја на нокту. Највећи део живота провео је у Италији. Сликарству је учио великог [[Ел Греко|Ел Грека]], а савременици су га називали „мали Микеланђело“ и сврставали у сам врх сликарства, уз бок [[Микеланђело Буонароти|Микеланђелу]], [[Рафаел]]у, [[Леонардо да Винчи|Леонарду]] и [[Ђорђоне]]у.{{
У средњем веку Цриквеница је била лука франкопанског каштела [[Грижане]]. Њени становници су се бавили претежно риболовом, а у једном документу из [[1609]]. године спомиње се тунолов уз поток Дубрачину. Вековима су цриквенички рибари ловили у [[Кварнер]]у, а средином 19. века у потрази за новим ловиштима почели су се исељавати на друге континенте.
Ред 102:
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{Портал|Хрватска}}
{{Commonscat|Crikvenica}}
| |||