Панонска низија — разлика између измена

Панонска низија је добила назив по [[Стариантички Рим|староримској]] [[Римске провинције|провинцији]] [[Панонија|Панонији]]. Назив је донекле неодговарајући, будући да је дата провинција покривала само јужни део данашње низије. Такође, неки народи који насељавају низију ([[Мађари]], [[Украјинци]]) имају своје, засебне називе за њу.

Панонска низија се претежно простире у [[Средња Европа|средњој Европи]], а сасвим малим, јужним делом и у [[Јужна Европа|јужној Европи]] ([[Балканско полуострво]]). Границе низије су јасне на северу, западу и истоку. На југу налази склоп долина, брегова и брда, који постепено прелази у планинске области [[ДинаридиДинарске планине|Динарида]]. Недоумице постоје око северозападне границе, где се [[Бечка котлина]] са градовима [[Беч]]ом и [[Брно|Брном]] некад убраја, а некад издваја изван оквира Панонске низије.

[[Датотека:Kopacki rit2.JPG|мини|275 п|д|[[Парк природе Копачки рит|Копачки рит]], једно од сачуваних мочварних подручја Панонске низије]]

'''Рељеф''': Панонска низија представља континентално [[Равница|равничарско подручје]], окружено махом [[планина]]ма. Она се простире на око 600 км дужине у смеру запад-исток, од крајње источног дела [[Алпи|Алпа]] у [[Аустрија|Аустрији]] и [[Словенија|Словенији]], па до [[Карпати|Карпата]] у [[Румунија|Румунији]] на истоку. Равница је са југа затворена северним [[Динарске планине|Динариди]]ма у [[Хрватска|Хрватској]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и [[Србија|Србији]], док је са севера затворена [[Татре|Татрама]] у [[Словачка|Словачкој]]. Њена ширина је око 400-450 километара. Надморска висина Панонске низије креће се од око 60 м у области уласка [[Дунав]]а у [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]], до око 200-250 м на западном ободу ([[Прекомурје]], [[Бургенланд|Градишће]]). Унутар равнице има неколико осамљених (тзв. „острвских") планина и горја, које је деле на мање целине. То су [[Фрушка гора]] у [[Србија|Србији]], [[Bilogora|Билогора]], [[Псуњ]], [[Диљ]] и [[Папук]] у [[Хрватска|Хрватској]], те [[Мечек]], [[Пилиш (планина)|Пилиш]] и [[Бакоњска гора]] у [[Мађарска|Мађарској]].

'''Клима''': У Панонској низији влада [[умереноконтинентална клима|умерено континентална клима]], па низија има изражена четири годишња доба. Зиме су средње хладне, док су лета жарка. Пролећа и јесени су доба са великом количниом падавина.

'''Воде''': Панонска низија обухвата средњи део слика [[Дунав]]а, који је њена главна осовина и који дели равницу на североисточну и југозападну половину. Друге две важне реке у равници су његова лева притока, река [[Тиса]], окосница источног дела Панонске низије и река [[Сава (река)|Сава]], десна притока [[Дунав]]а и јужна окосница низије. Поред датих река потребно је споменути и [[Вах]], [[Велика Морава|Мораву]], [[Раба (река)|Рабу]], [[Драва|Драву]], [[Мура|Муру]], [[Кереш (река)|Кереш]], [[Самош]], [[Мориш (река)|Мориш]], [[Бегеј]], [[Тамиш]], [[Велика Морава|Велику Мораву]], [[Колубара|Колубару]]. Прибаље датих река некада је било махом [[мочвара|мочварно]], али се изградњом одводних и доводних вештачких канала њихова површина смањила. Међутим, и данас могу наћи веће целине у виду ритова и плавних подручја (нпр. [[Карапанџа]], [[Парк природе Копачки рит|Копачки рит]], [[Панчевачки Рит|Панчевачки рит]]). Од језера једино значајно је [[Балатон (језеро)|Блатно језеро]] (или [[Балатон (језеро)|Балатон]]) у западној [[Мађарска|Мађарској]].

* {{ХРВ}} - југозападни део низије (погледати: [[Панонска кнежевина|Панонска Хрватска]])

* '''[[Мађарска]]''' - [[Будимпешта]], [[Дебрецин]], [[Сегедин]], [[Мишколц]], [[Ђер]], [[Столни Београд|Секешфехервар]], [[Њиређхаза]]

* '''[[Чешка|Чешка република]]''' - [[Брно]]

* '''[[Румунија]]''' - [[Темишвар]], [[Арад]], [[Велики Варадин|Орадеа]], [[Сату Маре]]