Панонска низија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 4:
'''Панонска низија''', ређе '''Панонски басен''' ({{Јез-мађ|Kárpát-medence}}, {{Јез-нем|Pannonische Tiefebene}}, {{Јез-рум|Câmpia Panonică}}, {{Јез-слк|Panónska panva}}, {{Јез-слв|Panonska nižina}}, {{Јез-укр|Тисо-Дунайська низовина}}) је [[равница]] у источном делу [[Средња Европа|средње Европе]], коју образује река [[Дунав]] у средњем делу свог тока. То је једна од „жила-куцавица“ [[Европа|Европе]] и њена велика житница, а њена највећа насеља, попут [[Беч]]а, [[Будимпешта|Будимпеште]], [[Београд]]а и [[Загреб]]а, спадају веома значајне [[Европа|европске]] градове.
 
== Порекло назива ==
[[Датотека:Bakony.jpg |мини|275 п|д|[[Бакоњска гора]], острвска планина у мађарском делу Панонске низије]]
Панонска низија је добила назив по [[антички Рим|староримској]] [[Римске провинције|провинцији]] [[Панонија|Панонији]]. Назив је донекле неодговарајући, будући да је дата провинција покривала само јужни део данашње низије. Такође, неки народи који насељавају низију ([[Мађари]], [[Украјинци]]) имају своје, засебне називе за њу.
 
== Физички положај и границе ==
[[Датотека:Dunapartlatkep1.jpg|мини|275 п|д|[[Будимпешта]] је највећи град Панонске низије]]
Панонска низија се претежно простире у [[Средња Европа|средњој Европи]], а сасвим малим, јужним делом и у [[Јужна Европа|јужној Европи]] ([[Балканско полуострво]]). Границе низије су јасне на северу, западу и истоку. На југу налази склоп долина, брегова и брда, који постепено прелази у планинске области [[Динарске планине|Динарида]]. Недоумице постоје око северозападне границе, где се [[Бечка котлина]] са градовима [[Беч]]ом и [[Брно|Брном]] некад убраја, а некад издваја изван оквира Панонске низије.
 
== Природне одлике ==
[[Датотека:Kopacki rit2.JPG|мини|275 п|д|[[Парк природе Копачки рит|Копачки рит]], једно од сачуваних мочварних подручја Панонске низије]]
'''Рељеф''': Панонска низија представља континентално [[Равница|равничарско подручје]], окружено махом [[планина]]ма. Она се простире на око 600 км дужине у смеру запад-исток, од крајње источног дела [[Алпи|Алпа]] у [[Аустрија|Аустрији]] и [[Словенија|Словенији]], па до [[Карпати|Карпата]] у [[Румунија|Румунији]] на истоку. Равница је са југа затворена северним [[Динарске планине|Динариди]]ма у [[Хрватска|Хрватској]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и [[Србија|Србији]], док је са севера затворена [[Татре|Татрама]] у [[Словачка|Словачкој]]. Њена ширина је око 400-450 километара. Надморска висина Панонске низије креће се од око 60 м у области уласка [[Дунав]]а у [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]], до око 200-250 м на западном ободу ([[Прекомурје]], [[Бургенланд|Градишће]]). Унутар равнице има неколико осамљених (тзв. „острвских") планина и горја, које је деле на мање целине. То су [[Фрушка гора]] у [[Србија|Србији]], [[Bilogora|Билогора]], [[Псуњ]], [[Диљ]] и [[Папук]] у [[Хрватска|Хрватској]], те [[Мечек]], [[Пилиш (планина)|Пилиш]] и [[Бакоњска гора]] у [[Мађарска|Мађарској]].
Ред 20:
'''Воде''': Панонска низија обухвата средњи део слика [[Дунав]]а, који је њена главна осовина и који дели равницу на североисточну и југозападну половину. Друге две важне реке у равници су његова лева притока, река [[Тиса]], окосница источног дела Панонске низије и река [[Сава (река)|Сава]], десна притока [[Дунав]]а и јужна окосница низије. Поред датих река потребно је споменути и [[Вах]], [[Велика Морава|Мораву]], [[Раба (река)|Рабу]], [[Драва|Драву]], [[Мура|Муру]], [[Кереш (река)|Кереш]], [[Самош]], [[Мориш (река)|Мориш]], [[Бегеј]], [[Тамиш]], [[Велика Морава|Велику Мораву]], [[Колубара|Колубару]]. Прибаље датих река некада је било махом [[мочвара|мочварно]], али се изградњом одводних и доводних вештачких канала њихова површина смањила. Међутим, и данас могу наћи веће целине у виду ритова и плавних подручја (нпр. [[Карапанџа]], [[Парк природе Копачки рит|Копачки рит]], [[Панчевачки Рит|Панчевачки рит]]). Од језера једино значајно је [[Балатон (језеро)|Блатно језеро]] (или [[Балатон (језеро)|Балатон]]) у западној [[Мађарска|Мађарској]].
 
== Геополитички положај ==
[[Датотека:Sava river in Belgrade, view from Kalemegdan fortress.jpg|мини|275 п|д|Река [[Сава (река)|Сава]], јужна окосница низије, код [[Београд]]а]]
'''Државе''': Следеће државе обухватају Панонску низију:
* {{СРБзастава|Србија}} - јужни део низије ([[Панонска низија у Србији]])
* {{МАЂзастава|Мађарска}} - средишњи део низије
* {{БИХзастава|Босна и Херцеговина}} - крајње југозападни део низије
* {{ХРВзастава|Хрватска}} - југозападни део низије (погледати: [[Панонска кнежевина|Панонска Хрватска]])
* {{АУТ}} - западни део низије
* {{РУМ}} - источни део низије
Ред 34:
* {{СЛО}} - крајње западни део низије
 
== Средишта низије ==
[[Датотека:Temisvar - Victory Square.JPG|мини|275 п|д|[[Темишвар]], највећи панонски град Румуније]]
У Панонској низији се налази неколико веома важних градова у [[Европа|Европи]]. Посебно се требају истаћи [[Беч]], [[Будимпешта]], [[Београд]] и [[Загреб]].
Ред 50:
* '''[[Словенија]]''' - [[Марибор]]
 
== Види још ==
* [[Панонска низија у Србији]]
* [[Панонско море]]