Доклеа — разлика између измена

3 бајта уклоњена ,  пре 7 година
м
Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
м (Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q252273)
м (Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене)
{{bez_izvora}}
[[СликаДатотека:Anticka Doclea.jpg|десно|мини|300п|Положај античког града и [[римски путеви]]]]'''Доклеа''' ({{јез-лат|Doclea}}, ''Доклеа'', ''Доклеја'', касније названог ''Дукља'') је стари римски град који се налазио у близини данашње [[Подгорица|Подгорице]], на ушћу [[Зета (река)|Зете]] у [[Морача|Морачу]]. Некада је био главни град провинције Превалитане. Најјужнији дио ове провинције се по том граду називао Диоклиција (-{Dioclitia}-). Као Доклеа (-{Doclea}-) први се пут помиње код Птолемеја, а касније и у „Епитоми“ Аурелија Виктора, у -{IV}- вијеку. Именом -{Dioklea}- помиње се код византијских писаца. Не зна се како је и када Дукља опустјела. [[Константин Порфирогенит]] је спомиње као напуштене рушевине. Кад су [[Турци]] почели [[1474]]. ширити [[Подгорица|Подгорицу]], средњовјековну [[Рибница|Рибницу]], употријебили су за градске [[бедем|бедеме]] и куће камење са рушевина Дукље. О некадашњем њеном сјају свједоче остаци масивних зидова у облику [[паралелограм]]а, трагови моста преко Мораче, многи стубови, рушевине једне палате или храма, који околни становници зову „царски двор“, многи саркофази са [[басрељеф]]ом и многе надгробне плоче с [[латински језик|латинским]] натписима. У њој је нађено много новца, понеки златни, већином из 2. и 3. вијека. У неким списима из каснијег средњег вијека спомиње се да је [[цар Диоклецијан]], који је у ствари био из [[Солин]]а, био родом из овог града, да га је он први основао и да се по њему и прозвао.
 
===Географски положај===
 
===Изглед града===
Мада је својим природним положајем заштићена ријекама са три стране, Доклеја је била опасана [[бедем|бедемима]], дебљине од 2 – 2,30 метара, прилагођеним конфигурацији терена. Основа му је издужени неправилни могоугаоник. Најјачи бедем је био на источној страни. На сјеверној страни су још увијек видљиво више остатака кула, а изнад ушћа Ширалије налазио се бастион. Широка градска улица "-{''via principalis''}-", на којој се налазио свечани [[славолук|славолук]], ишла је правцем сјеверозапад-југоисток. На средини града сјекла се са другом главном улицом. Према Ширалији се налазила западна капија. На другом крају, према Морачи, налазила се јужна капија и мост преко ријеке. Око западне капије, преграђене у -{III}- вијеку, пронађени су сви остаци царских натписа. У граду су се, између осталог, поред форума налазиле типично римске зграде – палате, купатило (терме), просторија за гимнастичке игре (-{''palastra''}-) као и два храма. У базилици су нађени трагови [[мозаик|мозаичког]] пода.
 
===Водовод===
 
===Центар провинције Превалис===
У римском периоду Доклеја је била најзначајнији урбани центар на територији данашње Црне Горе. У првом времену римске владавине (провинција Илирик, касније провинција Далмација) прије оснивања провинције Превалис, у овај град су у мањем броју досељавани ислужени ветерани из римских легија, рјеђе Италици који су насељавали приморска мјеста ([[Рисан]], [[Бигово]], [[Будва|Будву]] и [[Улцињ]]), па исти није имао статус колоније. Наиме, имао је одређену самосталност, као центар илирског племена Доклеата. Са карактеристиком муниципија се помиње од времена Флавијеваца (владавине Веспазијана). Стога је у Доклеји често гентилно име било – Флавији (-{Flavii}-), а као женски кономен често је име Тертула (-{Tertulla}-), које је носила жена императора Тита и баба императора Веспазијана.
 
Са оснивањем провинције Превалис, град је постао њен центар, мада је на сеоском подручју око града романизација била веома слаба.
====-{Ordo decorionum}- (Градско вијеће)====
====-{Duumviri}- (главни чиновници)====
Вршили су управно-правне, финансијске, па и дјелимично судске послове. Посебни duumviri су обављали послове ревизије спискова грађана муниципија, сваке пете године.
 
====Бенефицијарији====
===Натписи у Дукљи===
====Помени о угледним породицама====
Из римског периода, у Доклеји су остале забељежене поједине угледне породице Флавија, Епидеја и Касија: Тита Флавија Веркунда, -{duumvira}-, Марка Флавија Фронтона, -{duumvira}- (којем је подигнута и једна статуа од бронзе, а које су биле редовно подизане у част појединих заслужних грађана), Флавије Епидијан, Тит Касије Валерије Епидијан, а помињу се и породице Јулији, Клаудији, Корнелији, Аурелији, Силвији, Верији, Новоји, Елији, Бебији и Лицинији.
 
====Остали натписи====
Домаћа илирска имена су прилично ријетка на натписима, а грчка су посвједочена на неколико натписа (Еутицес, Ирена, Олимпија...) Постојање робова и ослобођеника потврђује неколико натписа.
 
Натписима су потврђени култови: Јупитера (-{Iupiter Optimus}- и -{Iuppiter Cohortalis}-), Либера, Венере, Домна и Домне, мјесног генија (-{Genius loci}-) и свих богова и богиња (-{dei deaque omnes}-).
 
== Види још ==
* [[Подгорица]]
* [[Подгорица (трг)]]
* [[Рибница]]
* [[Дукља]]
 
== Спољашње везе ==
* [http://antickaduklja.com/ Античка Дукља] {{sr}}
 
[[Категорија:Старовјековна насеља и градови у Црној Гори]]
1.572.075

измена