Српско учено друштво — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
веза
Ред 15:
Тиме је С. У. Д. хтело да се бави и (поглавито) самосталним научним истраживањем и популарисањем тога рада. Научним истраживањима бавило се оно и даље. У томе правцу, поред дотадашњег рада, приређивало је и историјске, етнографске, археолошке екскурзије. Популарисањем науке бавило се тек од [[1883]], када је основало и пети одбор »Одбор за ширење наука и књижевности у народ« помоћу библиотеке популарних књига.
 
[[13. мај]]а [[1886]] СУД је суспендовао министар просвете [[Милан Кујунџић]] због сукоба с њим. [[1. новембар|1. новембра]] [[1886]]. изашао је закон о оснивању [[Српска краљевска академија наука|Српске краљевске академије наука]]. Чланом 31. тог закона уступљена је Академији библиотека, збирке и имање СУД. Сукоб, који је настао због тога, привремено се завршио поновним отварањем СУД [[25. јун]]а [[1887]]. Али од тог доба оно је тешко радило, јер је остало без државне помоћи, а велики број његових чланова припао је Српској краљевској академији наука, којој је посвећивао главну активност. Спор између два друштва око архива и библиотеке Српског ученог друштва завршио је [[9. април]]а [[1891]]. министар просвете [[Андра Николић]]. На његов предлог оба су се друштва спојила [[1892]]. на тај начин да је СУД изабрало својих 8 чланова за редовне чланове Српске краљевске академије наука, а сви остали његови разни чланови постали су [[Списак почасних чланова СКА|почасни чланови]] Српске краљевске академије наука.
 
== Литература ==