Богдан Хмељницки — разлика између измена

Након завршетка школовања започео је службу као [[козаци|козак]]. Већ 1619. он и његов отац су били послани у Молдавију у рат, који је [[Пољско-литванска унија]] водила против [[Османско царство|Османског царства]]. Прва битка завршила је трагичним исходом. У бици код Туторе [[1620]]. отац му је убијен, а Богдан је заробљен. Две године је провео у заробљеништву у [[Цариград]]у.

Пољско-литванска унија је остала унија Пољске и Литваније, али значајан део православног становништва је био обесправљен. Пољски магнати су их злостављали, а бес православног становништва је био усмерен на [[Јевреји|јеврејске]] трговце, који су водили имања пољских магната у име њих. Појава [[Контрареформација|контрареформације]] додатно је погоршала односе православне и католичке цркве. Многи православни су покушај [[Унијабрестовска из Брестаунија|уније из Бреста]] видели као опасност за своју православну цркву. [[Католичка црква]] је створила унију из Бреста са намером да одвоји православно становништво Украјине од православне цркве. За то је осмишљена унијатска [[грчка католичка црква|гркокатоличка црква]].

При крају године Хмељницки је са 300-500 бораца уз помоћ козака разоружао мању пољску јединицу [[25. јануар|25. јануара]] [[1648]]. и преузео је [[Запорошка Сеч|Запорошку Сеч]], у естуарију реке [[Дњепар]]. Пољаци су покушали да заузму то подручје, али одбијени су, јер се побуни прикључило још козака. Козачка скупштина је јануара 1648. изабрала Богдана Хмељницког за [[хетман]]а. Козаци су разаслали хетманова писма по целој Украјини. Позивали су козаке и православно становништво да се придружи побуни. Дали су се у набавку и прављење оружја. Послали су изасланство кримском кану.

Прва велика битка је била [[16. мај|16. маја]] [[1648]] — битка код Жуте воде, у којој су козаци уз помоћ Татара нанели Пољацима тежак пораз. Још једном су их победили 26. маја 1648. године. Козаци су побеђивали захваљујући дипломатској и војној вештини Хмељницкога. После успеха све већи број козака је прелазио на његову страну. Велики дипломатски успех је представљала и подршка кримског кана.

После серије преговора Украјина је прихватила цара Московске Русије. Козачка скупштина је [[18. јануар|18. јануара]] [[1654]]. прихватила споразум из Перејаслава. [[Алексеј I Михајлович|Алексеј I, цар Русије]] је тиме у саставу Русије имао Украјину, тј бившу [[Кијевска Русија|Кијевску Русију]]. Хмељницки је тим споразумом добио заштиту страног цара, а руски цар је ојачао позицију и утицај у регији.

Геополитичка мапа региона се изменила. [[Татари]] из [[Кримски Канатканат|Кримског Каната]] су прешли на страну Пољака, тако да се рат интензивирао. Татари више нису били уздржани. Татарски упади су похарали читава подручја Украјине, која после тога остају готово без становништва. [[Козаци]] су уз помоћ руске војске нападали пољске поседе у Белорусији, а у пролеће [[1654]]. заузели су велике делове пољских територија. У рат је ушла и [[Шведска]], у почетку највише против Пољака. Када се Пољско-литванска унија нашла на ивици колапса у рат је ушла [[Трансилванија]] на страни козака.

Хмељницки је био болестан и умро је од излива крви у мозак [[27. јул|27. јула]] [[1657]]. године.