Књига о Јестири — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 8:
После тих догађаја, краљ Ахашверош је поставио је свога сина Хамана на пресдто (Ест 3,1) и тражио да му се сви поклоне као богу. Сви службеници царства су то ћинили, осим Мардохеја, који је сматрао да се једино треба клањати [[Бог]]у. То је дубоко увредило Хамана, који је [[Јевреји|Јевреје]] оцрнио и оклеветао пред царем и постигао да се изда документ по којем ће се на одређен дан погубити сви Јевреји у царству. Након што су то сазнали, Јевреји су туговали и [[пост]]или. Мардохеј је наговарао Јестиру, да оде до краља и заузме се за Јевреје. Она се бојала да оде непозвана краљу, јер се то кажњавало [[смрт]]ном казном. Након тога, Мардохеј јој је поручио: "Немој мислити да ћеш се зато што се налазиш у краљевој палати спасити једина од свих Јевреја (Ест 4,13)." Естера је пристала и поручила да за њу посте сви Јевреји три дана и три ноћи пре него оде краљу. Дотерала се и отишла краљу. Тамо јој је позлило од страха, али се због тога краљ смиловао и није је казнио што је дошла непозвана. Позвала је краља и Хамана на гозбу. Краљ јој на гозби обећа, да ће јој услишити било коју жељу. Естера их позове на још једну гозбу, на којој ће рећи своју жељу.
У међувремену, краљу је пало на памет, да је Мардохеј открио уроту против краља, а за то није добио никакву награду. Наложио је Хаману, да му јавно у краљево име искаже поштовање и част, што је Хаман невољко и учинио. Краљица је на гозби молила [[божја милост|милост]] за себе и јеврејски народ. Краљ је на то пристао и наредио да се убије Хаман, јер је био неправедан. Хамана је заменио Мардохеј, као други човек после краља. Имао је краљево допуштење, да у његово име и с краљевским [[печат]]ом напише документ о [[Јевреји]]ма, који год жели. "Краљ је допустио Јеврејима по свим градовима да се могу састајати, бранити свој [[живот]] и уништити, убити и затрти сваку војску народну или покрајинску која би их напала, не штедећи ни децу ни жене, а слободно им је опленити њихова добра (Ест 8,11)".
Тада је установљен празник [[Пурим]], који Јевреји славе и у данашње време: "Наложио им је да 14. и 15. дан месеца Адара сваке године славе као дане у којима су Јевреји постигли спокој од својих непријатеља и као месец који је био претворио у радост њихову тугу а у празник њихово туговање (Ест 9,21-22). "
| |||