Катедрала у Ремсу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 3:
{{Координате|49_15_13.20_N_4_2_2.64_E_type:landmark_region:FR|49° 15′ 13" СГ Ш, 4° 2′ 2" ИГД}}
[[Слика:Cathedral Notre-Dame de Reims, France-PerCorr.jpg|300п|десно|мини|Спољашњост кантредале Нотр-Дам у Ремсу.]]
'''Нотр-Дам у Ремсу''' је катедрала града [[Ремс]]а који се налази источно од [[Париз]]а. У катедрали Нотр-Дам у Ремсу је крунисано 25 [[Француска|француских]] краљева од [[Луј VIII|Луја -{VIII}-]] [[1223]]. до [[Шарл X|Шарла -{X}-]] [[1825]], док је [[1429]]. у присуству [[Јованка Орлеанка|Јованке Орлеанке]] крунисан [[Шарл VII Победник|Шарл VII]]. Градња је започета [[1211]]. под покровитељством надбискупа Ремса, а катедрала је требала да замени претходну цркву која је изгорела у пожару [[1210]]. Радове су надгледали четири различита архитекта (мајстора). Главни радови су трајали око 80 година, док су се надградње и декоративни радови одвијали током наредних векова.
Катедрала је дугачка 149 метара, а унутрашња дужина је 139 метара и заузима површину од 6.650 -{m}-<sup>2</sup>. На катедрали се налази 2.230 статуа. Куле на западној страни грађевине су високе по 81 метар, док је трансепт висок 61 метар.
Ред 9:
Градња тако велике катедрале је представљала оптерећење за грађане јер је градња финансирана од пореза. Наиме, свештенство катедрале је давало опроштајнице онима који су помагали фонд за изградњу, што је био део агресивне кампање за скупљање новца коју су грађани одбацили. Године [[1223]]. дошло је до застоја у градњи кад су грађани напали надбискупову палату и натерали надбискупа и свештенство да беже. Овај случај је разрешен интервенцијом папе и краља који је жестоко казнио побуњенике.
Источна страна зграде са пет капела је скоро исте висине као и трансепт што даје катедрали компактност која се ретко среће. Ово јединство је наглашено употребом истих прозора у бочном крилу зграде и на свештеничком спрату, као и употребом [[розета]] на западној фасади и порталима. Раскошно богатство облика украшава грађевину. Зграда делује здепастије споља него у унутрашњости због торњева западне фасаде који нису завршени већ је изграђен само први спрат кула. Западна страна катедрале се састоји од три портала која су окружена луковима са скулптурама, розетама и два куле. Три портала са шиљатим луковима дубоко су усечена у зид и део изнад [[
Катедрала у Ремсу је значајно оштећена у [[Други светски рат|Другом светском рату]], а нарочито током [[Први светски рат|Првог светског рата]] кад су [[Немачка|немачки]] војници освојили и опљачкали Ремс. Немачка војска је заузела узвишења око града, одакле је током 4 године бомбардовала град, при чему су оштећене многе зграде, па и катедрала. У Ремсу је [[1945]]. године у штабу савезничке војске [[
Богородичина катедрала у Ремсу (-{Notre–Dame de Reims}-), ремек дело готичке уметности, где су се краљеви Француске крунисали, је један од првих споменика регистрован у -{UNESCO}--в списак светске баштине. Сваке године је обиђе више од милион посетилаца. 2011. Катедрала обележава свој осамстоти рођендан.
Ред 25:
==Унутрашњост==
Унутрашња елевација је невероватна за утисак вертикалне напетости горњег потиска и релативне смањености волумена и има само једнострани пролаз. Подела на три нивоа је типична за архитектуру [[13. век|XIII]] века: велике аркаде при земљи, [[трифоријум]] и велики, високи прозори. У три пролазне галерије, уобичајене за слична здања, имамо две висине: парапетном пролазу на врху оквирних зидова са пролазом поред база високих прозора, средине и трифоријума, додају се унутрашњи пролази код основа ниских прозора. Сваки од ових пролаза омогућава обилазак около целог здања.
'''Прозор'''. Следећа архитектонска посебност је тачност основних тачака летећи подупирача, готово истоветност унутрашњњих ослонаца, као и широка употреба потпорних стубова. Изнад свега, тзв, [[remois|ремуа]] прозор дефинише архитектуру катедрале. Овај прозор се састоји из две ланете окружене са шестоделном розетом. Конструкција овог прозора је независна од архитектуре која је окружује. Од [[
Фасада. Ахитектонски план за фасаду , на почетку био замишљен да буде као код њених претходника, катедрала у Нојону, Паризу и Лаону, али је радикално промењен између [[1250]]. и [[1260]]., доласком нове генерације градитеља, па је следствено томе еволуирао у зрелије уметничко остварење, а димензије фасаде никада нису уједначене. Портал приказује илузионистичку композицију, где су строге линије камуфлиране свуда присутном скулптуром, док се забат издваја из фасаде као монументални заклон.
|