Медоносна пчела — разлика између измена

-{''-{[[Apis andreniformis]]''}-''<br />

-{''-{[[Apis cerana]]''}-''<br />

-{''-{[[Велика индијска пчела|Apis dorsata]]''}-''<br />

''-{''[[Мала индијска пчела|Apis florea]]}-''}- <br />

''-{''[[Apis koschevnikovi]]}-''}- <br />

''-{''[[Apis laboriosa]]}-''}- <br />

''-{''[[Медоносна пчела|Apis mellifera]]''/mellifica}-''Apis mellifica''}-<br />

-{''-{[[Apis nigrocincta]]''}-''<br />

-{''-{[[Apis nuluensis]]''}-''

'''Медоносна пчела''' ([[латински језик{{јез-лат|лат]]. ''-{Apis mellifera}-'', или ''-{Apis mellifica}-'';}), остали називи: '''Евроевро-афричка медоносна пчела''', '''Западназападна медоносна пчела''', '''домаћа пчела''') је, врста је [[пчела|пчеле]] која спада у ред хименоптера и подред апокрита. Од 20.000 познатих врста пчела, само шест до једанаест производи и складишти мед. Четири врсте имају традицију гајења од стране човека: јесу '''''-{[[Медоносна пчела|Apis mellifera]]}-''''', (европско-афричка медоносна пчела), ''-{[[Мала индијска пчела|Apis florea]]}-'' (мала индијска пчела), ''-{[[Apis cerana]]}-'' и ''-{[[Велика индијска пчела|Apis dorsata]]}-'' (велика индијска пчела). Оне се гаје још из времена Старогстарог Египта.

Распрострањена је по целом свету и једино се ова врста узгаја у кошницама. Истовремено, њене особине добро су познате па узгајивачи је називају »''домаћа пчела«, што у ствари представља ову врсту - ''-{Apis mellifera}-''.

[[Кожеников]] ову врсту медоносне пчеле дели на две подврсте: ''црну'' или ''тамну'' (Apis mellifera mellifica L.) и ''жуту'' (Apis mellifica faciata L.). Основа за ову поделу је боја пигмента кутикуле. Подврсте се деле на расе или сојеве, који имају називе према крају у ком су настали.

# ''[[Тамнатамна европска пчела]]'' (-{Apis mellifica var. mellifica L.}-)

# ''[[Какавскакавкаска сива пчела]]'' (-{Apis mellifica var. caucasica Gorb.}-)

# ''[[Италијанскаиталијанска пчела]]'' (-{Apis mellifica var. ligustica Spin.}-)

# ''[[Крањскакрањска пчела]]'' (-{Apis mellifica. var carnica Polm.}-)

== Порекло и развој медоносне пчеле ==

Медоносна пчела је врста [[инсекти|инсект]]а који потиче из [[Југоисточна Азија|југоисточне Азије]] (укључујући [[Филипини|Филипине]]). Први трагови медоносне пчеле нађени су на фосилу од пре 40 милиона година током Еокенскогеокенског периода. Пре око 30 милиона година пчеле су развиле своју прву друштвену заједницу.

''-{[[Медоносна пчела|Apis mellifera]]}-'', као најзаступљенија пчела, вероватно потиче из тропске Африке одакле се ширила према Европи и Азији. Назива се и Западназападна пчела. Постоји много подврста пчела које су се адаптирале на свој географски и климатски простор. 1622. године први европски колонисти доносе подврсту ''Apis mellifera mellifera'' у [[Колонијална Америка|Америку]]. Амерички урођеници пчелу су називали „човеков бели лет“.

Развој пчеле у данима :

Медоносна пчела живи у друштвима која су састављена од великог броја [[радилица]], чији број варира од 20 до 80.000 јединки, једне [[матице]] и у сезони пчелиње паше од неколико стотина до неколико хиљада [[трут]]ова -— мужијакамужјака. Пчела као јединка је неспособна за живот и као таква брзо пропада.

Пчелиње друштво је чврсто изграђена заједница, у којој је посао складно распоређен. Сав рад појединца једино служи друштву, па се може упоредити са организмом где свака [[ћелија]] има своју функцију. Друштвени живот темељи се на [[инстинкт]]у а, не на неким умним способностима.

[[Датотека:Bienenkoenigin.JPG|мини|200п|[[Матица]]. Жуту тачку је додао [[пчелар]] да би препознао старостњену матицестарост.]]

Једно пчелиње друштво може да има само једну матицу. Уколико се деси да се излеже више матица, доћи ће до поделе друштва природним [[ројење]]м, или пак до сукоба међу матицама ривалкама, где ће најјача и најспособнија остати, што се дешава при [[тиха смена матица|тихој смени матица]].

Матицу оплођавају трутови. Током живота матица излеће из кошнице само једном при парењу и, изузетно, ако дође до ројења. Оплођена матица полаже јаја у ћелије саћа. Из највећег броја јаја излегу се радилице, из малог броја јаја излегу се трутови, а из неколико посебно уграђених матичњака излегу се матице.

Матица се од пчеле радилице разликује и по изгледу: њено тело је много дуже и трбушни део тела је отвореније (бронзане) боје, ноге су дуже, а леђа без длачица. На задњим ногама она нема корице за одлагање цветног праха (као радилице), иа облик њене жаоке је другачији него код радилице.

Радилица је полно неразвијена женка пчеле. Излеже се из оплођених јаја и од полагања јаја до излегања јединке прође 21 дан. Она обавља све послове у пчелињем друштву: храни легло, сакупља нектар, цветни прах, прополис (пчелињу смолу), гради саће, одржава температуру и влажност ваздуха у кошници, одржава чистоћу, брани кошницу од уљеза, храни и негује матицу, производи мед, млеч. итдБрој радилица у друштву је променљив и зависи од расе пчела, годишњег доба, плодности матице. Дужина живота радилице је такође променљив и пре свега зависи од годишњег доба.

Трут је полно развијен мужјак и у једној кошници их је од пет до шест стотина,. изузетноИзузетно, може их бити и више хиљада. Излеже се из неоплођених јаја тзв. Девичанскимдевичанским рађањем ([[Партеногенеза|партеногенезом]]). Циљ трута је спаривање са матицом, тако да никакве друге улоге немају у друштву. За разлику од женки они не поседују [[Жаока|жаоку]].

Нешто је већи од радилице, а мањи је од матице. Служи углавном да одржава микроклиму у кошници, за оплођавање матице и даза једноставно буде психолошка подршкаподршку радилицама у смислу сигурности. ПчелињеАко друштвосе можедеси да имаизлегне неколиковећи стотинаброј трутова, анего акошто секошница десиможе да излеже велики број њихиздржава, радилице их побију.

Пчеле опстају у [[тама|мрачном]] простору који је заштићен од спољашњих негативних утицаја ([[топлота|топлоте]], [[хладноћа|хладноће]], [[влага|влаге]] и др.). Таква места у природи се налазе у шупљунама [[дрво|дрвећа]], [[стене|стена]] и сл. Пчеле које живе у таквим срединама називају се називају »дивље пчеле«,. којеОне се ни анатомски, ни морфолошки ини по [[инстинкт]]има ни по чему не разликују од пчела које узгаја човек. Он јеЧовек пчелама изградиоједино пружа заштићен простор -— [[кошница|кошницу]] — и ставиоставља их под контролу њиховењихових инстинктеинстинкта.

Сва места у којима пчеле живе се могу се, у ширем смислу, назвати '''кошницама'''. Према Светској пчеларској организацији, рачуна се да на свету има око 45 милиона кошница са пчелињим друштвима.

Да би могло да живи пчелиње друштво, оно у кошници изграђује свој ''стан''. Стан мора да има отвор кроз који улазе, односно излазе пчеле и назива се [[лето (кошница)|лето]]. За борављење, развој и смештај резерве хране ([[мед]]а и [[полен]]а), пчеле од [[пчелињи восак|воска]] ког луче изграћују '''[[саће]]'''. Саће изграђују младе пчеле радилице од воска који је производ њихових воштаних жлезда.

* [http://www.pcela.rs Пчела -— пчеларски интернет часопис и база података]