Житије деспота Стефана Лазаревића — разлика између измена

{{цитат|„Јер ако и процветаше у многим варварским земљама изабрани сасуди, у којима Господ са Оцем обитељ створи (Јован 14,23), али нису се и у човечанским [делима] тако светлили, тако да би превазилазили старе Јелине, у храбрости и питањима и одговорима и осталом, чиме се [ови] нарочито одликоваху и пророковаху пре пророка, јер се подигоше да изнађу човечије ствари, затим ваздушне и највише. Зато и Бог овима [Јелинима] пројављиваше од чести да се дотакну истине. Јер Тукидид рече: 'Једно три и триједно бестелесно'. У слици [ово] је [света] Тројица. А Аристотел: да је природа бића Божјега вечна, а нема почетка, од кога најкрепкије Слово постаје. А Јермис Тривелики [каже]: 'Заклињем те, небо, дело Бога великога, заклињем те гласом очевим, који унапред јави пре него што утврди цео свет, заклињем те у јединородно његово Слово и Дух.' А Стајик кликну: 'Поштујмо Марију као ону која је добро сакрила тајну, јер од ње ће се родити [[Исус Христос|Христос]]'. А [[Тулидос]] рече: 'Прво Бог, затим Слово и Дух с њиме'. Платон и [[Орфис]] то [исто кажу] и остали“.}}

 

 

{{цитат|„Много пута где нису успеле војске, које су се потрудиле, и оружје многих лађа, ту је успевала једино мудрост. Примере за ово имамо многе свуда: заузеће великих и предивних градова [[Вавилон]]а и [[Троја|Троје]], Кир када брзо нападе на Асирце и Јелине, када ради жене Менелајеве Јелене Троју разорише, и Темистокле победи Персијанце лађама и натера Ксеркса у бег, комарац жестокога онога лава, и много таково може се наћи. И пошто чистота чисти душу, и храброст згодно спојена са добром ученошћу, и стопивши се уједно остаје недељиво, и увек успева и тако рећи постаје природа (урођено). Све ово се и овде [у Стефану] састави као убељење и сложеност врлина."}}