Уљано сликарство — разлика између измена

'''Уље или уљана техника'''- сликање уљем је сликарска техника у којој је пигмент боје спојен помоћу уља. Ова техника се раширила у доба позне готике и према [[Ценино Ценини]]ју ову технику је открио [[Јан ван Ајк]]. То јасно није истина јер слојеви који су напајани уљем појавили су се још у средњвековном сликарству на пример на сликама [[Мајстор Теодорика]]<ref name="ПКС">''-{Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha [[1964|1964.]]}-''</ref><ref name="ЧВИКИ">Итоимени чланак из чешке Википедије''</ref>.

Подлоге у сликарству називамо оне чврсте површине на којим се изводи слика. Као подлога у сликарству долази у обзир [[дрво]], [[платно]], [[метал]]не површине, [[папир|хартија]], [[картон]]и, [[зид]] и др.

Данас се на уљане боје гледа другачије него у прошлости. Слика се пастозним бојама и овако употребљавана боја је због своје материјалне лепоте и фине текстуре која се постиже употребом овакових тонова и због финих сивих тонова данас у употреби. Пастозан тон показује потез [[Четка|четком]] и ти потези стварају сликарске рукописе и дају му својствен тон. Тврди се да су пастозни слојеви непостојани и да брзо пропадају али ако се не иде у екстреме може се уверити у супротно. Боја која није пуно оптерећена „бинднмитом је солидна врло постојана и подноси рад у пастозним дебелим слојевима. Полажу се наизменично пастозни и танки слојеви. [[Рембрант]]ове и [[Тицијан Вечели|Тицијан]]ове слике као и Папин портрет од [[Дијего Веласкез|Веласкеза]] потвршују да се овакове слике добро очувају. Лаици мисле да је пастозна слика последица сликареве невештине и не знају да се ствара тиме светлина слике и драж структуре, једино може потизати пастозном бојом.

Ако се дода превише уља боја ће да испуца а размазивање уља доводи до непријатне глаткоће. Неки сликари као [[Петер Паул Рубенс|Рубенс]] су боју растрљавали прстима али за размазивање боје се користе широке четке од свињске длаке а за финије детаље четке са меком длаком. Раније су слике биле глачане пре него што су биле лакиране. [[Гистав Курбе|Курбе]] се служио и шпахтлама којим је наносио боју. Лазурни тонови на слици делују тако да увек иду у први план. Као лазур употребљена боја има дубину и притом највећу чистоћу и лепоту локалног тона и оне захтевају једну светлију подлогу јер немају пасте. Пастозна слика делује више својом површином те одговара више за тамне просторе. Слику не треба започети лазурним бојама.

Ова сликарска техника ([[Италијански|итал.]] "alla prima“= на први пут) се изводи изравно на платну и на подлогу која се припреми и употребљавају се боје које се мешају директно на платну а не на палети, сликарској дашчици на којој се обично измешају тонови боје који ће се примењивати код сликања и ту се директно наноси боја без поступка, који се примењује код старих студија; подсликавања, паста, лазура. Ова техника ала прима се у прво време употребљавала за скице и предлоге а нарочито у [[Импресионизам|импресионистичком сликарству]] се употребљавала техника у којој су се боје мешале на платну директно из тубе.<ref name=autogenerated1>''Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha [[1964|1964.]]''</ref>

Слика:Tizian 078.jpg|''Аутопортрет'', [[Тицијан Вечели|Тицијан]], ''c. 1512''

Слика:Tizian_085.jpg|''Отмица Европе'', [[Тицијан Вечели|Тицијан]], ''1562''

Слика:Innocent-x-velazquez.jpg| ''[[Инокентије X]]'', [[Дијего Веласкез|Веласкез]], ''c 1650''

Слика:Antoine Watteau 035.jpg| ''Pilgrimage to Cythera'', [[Антоан Вато|Жан Антоан Вато]], ''1721''

Слика:Jacques-Louis_David_007.jpg| ''Napoleon Crossing through the St. Bernard Pass'', [[Жак-Луј Давид|Жак Луј Давид]], ''1801''

# Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha [[1964|1964.]]

# Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha [[1966|1966.]]