Математичка економија — разлика између измена

м
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 2:
'''Математичка економија''' је посебан приступ у [[економска анализа|економској анализи]], који се уместо [[речи]]ма, изражава [[математички симбол|математичким симболима]], уместо [[реченица]] радије користи [[једначине]], а логични закључаци се изводи помоћу [[математичка теорема|математичких теорема]]. Предност математичке економије у односу на експлицитну [[економија|економију]], састоји се у коришћењу концизнијег и прецизнијег [[језик]]а, уз употребу свих постојећих математичких метода, што искључује могућност доношења нежељених или имплицитних закључка, а пружа могућност уопштавања на случај n-променљивих.<ref name="фундаментал">{{ен}} :[http://www.drchristiansalas.org.uk/BusinessandEconomics/Economics/FundamentalMethods.pdf Fundamental methods of Mathematical economics], Alpha C. Cheng, приступ 22.5.2013</ref>. Као недостатак овог приступа економске анализе, може се уврстити чињеница да је математика апстрактна, а не реална наука. Међутим, без обзира што је економија [[друштвене науке|друштвена наука]], математички језик, постао је доминантан у многим њеним сферама.<ref name="ведад">Математика за економисте на Економском Факултету Универзитета у Тузли [http://www.frontslobode.org/vedad/ekon/EkonomijaPres0.article.pdf Увод у математичку економију], Ведад Пашић, приступ 22.5.2013</ref>
== Модел ==
Економски модел у овом случају се приказује помоћу [[математички модел|математичког модела]]. За описивање његове структуре користе се [[једначина|једначине]], добијене усвајањем одређеног скупа претпоставки, на основу којих се успоставља веза између различитих [[променљива (математика)|променљивих]] у једначинама. Тако се из претпоставки, применом математичких операција над једначинама изводе закључци.
 
За успостављање математичког модела користе се следећи термини:
Ред 18:
* <b>једначине за дефинисање</b>, у којима се између два алтернативна исказа истог значења поставља знак [[једнакост]]и (<big>=</big>), а може се користити и знак индентичне једнакости (<big><big></big>≡</big>)
* <b>једначине за описивање понашања</b>, у којима се приказује како се једна промељнива мења у зависности од промена других променљивих
* <b>једначине услова [[равнотежа|равнотеже]]</b>, односно [[еквилибријум]]а, користе се само у случају да је модел постигао равнотежу.
 
== Равнотежа ==
Равнотежа у економској анализи представља оно стање које не тежи променама, па се због тога њена анализа понекад такође назива и [[статика|статичка]] анализа. Математичка економија за ово стање бира скуп међусобно повезаних унутрашњих променљивих, које се битно не мењају.<ref name="српски" /> Равнотежно стање може да буде пожељно нпр. у случају да се достиже у тренутку максималне [[добит]]и, али може бити и непожељно, у случају нпр. високе [[незапосленост]]и.<ref>Економски факултет, Универзитет у Тузли - Математика за економисте: [http://www.frontslobode.org/vedad/ekon/EkonomijaPres3.article.pdf „Примена система линеарних алгебарских једначина у економији“], Ведад Пашић, приступ 28.5.2013</ref> Једначинама равнотеже исказује се предуслов за њено успостављање. Најпознатије једначине равнотеже су једнакост количине понуде и потражње на тржишту, као и једнакост наменске [[штедња|штедње]] и наменских инвестиција у моделу [[национални доходак|националног дохотка]].