Гасификација — разлика између измена
Нова страница: {{РГФ052013}} '''Гасификација''' је процес који конвертује органске или фосилне базне угљеничне … |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 3. јун 2013. у 15:53
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Рударско-геолошком факултету у Београду. Датум уноса: април—мај 2013. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Гасификација је процес који конвертује органске или фосилне базне угљеничне материјала у угљен-моноксид, водоник и угљен диоксид.То се постиже реакцијом материјала на високим температурама (> 700 °C), без сагоревања, са контролисаном количином кисеоника и / или паре.
Историја
Процес производње енергије коришћењем методе гасификације је у употреби већ више од 180 година.Првобитно је развијен за производњу гаса за градску расвету и кување 1800тих година.Такође је коришћен у високим пећима, али већи улогу игра у производњи синтетичких хемикалија где је у употреби од 1920.
Хемијске реакције
У гасификацији, карбонатни материјал пролази кроз неколико различитих процеса:
- Дехидрација или сушења се јавља на око 100 °C
- Процес пиролизе се јавља на око 200-300 °C.
- Процес сагоревања се огледа у испарљивим производима и производима чађи који реагују са кисеоником и формирају угљен-диоксид и мале количине угљен-моноксида, који даје топлоту за наредне реакције гасификације.
Процес гасификације
Неколико врста гасифиера je тренутно доступанo за комерцијалну употребу: контра-струјни фиксни лежај,флуидизовани лежај,увучени проток,плазма и слободни радикали.