Месеци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}}
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
{{bez_izvora}}
:''За остале употребе, погледајте [[Месец (вишезначна одредница)]].''
'''Месец''' је јединица за [[време]] која се користи за [[календар]]е, и која је повезана са природним [[период]]ом кретањем [[Месец]]а на небу. Традиционални концепт се појавио са циклусом [[месечеваmesečeve менаmene|месечевих мена]]; такви месеци су ''синодички'' и трају ~29,53 [[дан]]а. Из ископаних штапова, истраживачи су закључили да су људи рачунали дане у вези са Месечевим менама још у [[палеолит]]у. Синодички месец је и даље основа за доста календара.
 
== Астрономска позадина ==
Ред 10:
 
=== Тропски месец ===
Уобичајено је да се одреди положај небеских тела у односу на [[пролећнагама тачка|пролећну тачку]]. Због померања, ова тачка се полако креће уназад по еклиптици. Стога је Месецу потребно мање времена да се врати у [[еклиптички координатни систем|еклиптичку лонгитуду]] нула него у исту тачку међу фиксираним звездама, м стога је тропски месец краћи од сидеричког: 27,321&nbsp;582 дана (27<sup>d</sup>7<sup>h</sup>43<sup>m</sup>4,7<sup>s</sup>). Овај период је познат као ''тропски'' месец. И аналоган је [[тропска година|тропској години]].
 
=== Аномалистички месец ===
Ред 16:
 
=== Драконистички (нодички) месец ===
Орбита Месеца лежи у равни која је нагнута у односу на раван [[еклиптика|еклиптике]]: има нагиб од отприлике 5 степени. Линија која пресеца ове равни дефинише две тачке на небеској сфери: [[узлазни чвор|узлазни]] и [[силазни чвор|силазни]] чвор (види [[Месечеви чворови]]). Раван Месечеве орбите се помери за пун круг за око 18,6 година (тј. толико је чвору потребно да опише пун круг, види [[сарос]]), тако да се чворови стално померају уназад на еклиптици. Стога је време које је потребно Месецу да се врати у исти чвор краће од сидеричког месеца: тај период се назива ''драконистичкиски'' месец. Он траје 27,212&nbsp;220 дана (27<sup>d</sup>5<sup>h</sup>5<sup>m</sup>35,8<sup>s</sup>), или отприлике 27&nbsp;<sup>1</sup>/<sub>5</sub> дана. Важан је за предсказивање помрачења: она се одвијају када су [[Сунце]], [[Земља (планета)|Земља]] и [[Месец]] у линији. Сада (како се види са Земље) се Сунце креће по еклиптици, док се Месец креће по својој орбити која је нагнута на еклиптику. Та три тела су у линији само када је Месец на еклиптици, тј. када је у једном од чворова или његовој непосредној близини. „Драконистички“ месец се односи на митолошког змаја који живи у чворовима и стално једе Сунце или Месец током помрачења.
 
=== Синодички месец ===
Разлог за [[месечеваmesečeve менаmene|месечеве мене]] је тај да са Земље ми видимо део Месеца кога Сунце осветљава из различитих углова док Месец прелази своју орбиту. Тако да изглед зависи од положаја Месеца у односу на Сунце (како се види са Земље). Због тога што се Земља окреће око Сунца, Месецу је потребно додатно време (пошто наврши сидерички месец, тј. пун круг) да сустигне и врати се у исти положај у односу на Сунце, тј. време од једног пуног месеца до следећег пуног масеца. Овај дужи период се зове ''синодички'' месец (од грчког ''syn hodô'' или σὺν ὁδῴ). Због пертурбације Земљине и Месечеве орбите, стварно време између [[лунација]] може да износи од 29,27 до око 29,83 дана. Дугорочно просечно трајање износи 29,530&nbsp;588 дана (29<sup>d</sup>12<sup>h</sup>44<sup>m</sup>2,8<sup>s</sup>), или отприлике 29&nbsp;<sup>1</sup>/<sub>2</sub> дана.
 
=== Дужине месеца ===
Ред 44:
|}
 
''Напомена:'' време изражено у [[ефемеридно време|ефемеридном времену]] (или прецизније [[Земљано време|Земљаном времену]]) са данима од 86400 [[Међународни систем јединица|СИ]] [[секунд]]и. '''г''' означава године од епохе (2000), изражене у јулијанским годинама од 365.25 дана. За календарске калкулације
 
== Календарске импликације ==
Ред 95:
Месеци који су постојали у [[Римски календар|Римском календару]] су:
* [[Мерцедониус]], повремени месец после фебруара који би вратио календар у почетно стање.
* [[Квинтилис]], преименован у јул у част [[Гај Јулије Цезар|Јулија Цезара]].
* [[Секстилис]], преименован у август у част [[ЦезарОктавијан Август|Цезара Августа]].
 
Један [[мнемоник]] за памћење дужина месеца је да се држе две песнице једна поред друге тако да глежањ кажипрста леве руке буде уз глежањ кажипрста десне руке. Тада, почевши са јануаром од малог глежња на левој руци, броји се глежањ, простор, глежањ, простор по месецима. Глежањ представља месец са 31 даном, а простор између представља кратак месец.
Ред 176:
# Skerpla (14. мај - 12. јун, још једна заборављена богиња)
# Sólmánuður (13. јун - 12. јул, [[сунце|сунчев]] месец)
# Heyannir (13. јул - 14. август, месец [[сламаslama|сламе]])
# Tvímánuður (15. август - 14. септембар, други месец)
# Haustmánuður (15. септембар - 13. октобар, јесењи месец)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Месеци