Дунавске Швабе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 13 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q699958 (translate me)
Нема описа измене
Ред 1:
'''Дунавске Швабе''' ({{јез-нем|Donauschwaben}}) или '''Фолксдојчери''' ({{јез-нем|Volksdeutsche}}) је назив за [[Немци|Немце]] који су од 18. века живели у [[Транслајтанија|Транслајтанији]], односно у источном делу [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]], а након 1918. године у Краљевини СХС - Југославији (данашњој [[Србија|Србији]] - [[Војводина]] и делови Београда) и [[Хрватска|Хрватској]] - [[Славонија]], [[Срем]], [[Барања]]), Румунији (на [[Карпати]]ма и у [[Трансилванија|Трансилванији]]) и [[Мађарска|Мађарској]].
'''Дунавске Швабе''' ({{јез-нем|Donauschwaben}}) или '''Фолксдојчери''' ({{јез-нем|Volksdeutsche}}) је назив [[Немци|Немаца]] који су живели у [[Угарска|Краљевини Угарској]]. Живели су у данашњој [[Мађарска|Мађарској]], [[Србија|Србији]] ([[Војводина]]), и [[Хрватска|Хрватској]] ([[Славонија]]), као и на [[Карпати]]ма и у [[Трансилванија|Трансилванији]]. Ове територије су населили углавном у [[18. век]]у, а протерани су са њих углавном крајем [[Други светски рат|Другог светског рата]] због сумњичења за колаборацију са немачком окупацијом. Емигрирали су у [[САД]], [[Канада|Канаду]], [[Бразил]], [[Аргентина|Аргентину]] и [[Аустралија|Аустралију]]. Из Румуније нису били протерани већ расејани по целој земљи. Крајем [[20. век]]а су се многи од њих одселили у [[Немачка|Немачку]].
 
==Историја==
Дунавске Швабе су поменуте територије населиле углавном у [[18. век]]у, након протеривања Османских Турака са тих простора и укључења истих у састав Хабзбуршке монархије. Монархија је делове ових територија у састав своје [[Угарска|Краљевине Угарске]], док је друге делове ставила под засебну управу у оквиру Војне границе, Краљевине Славоније и Тамишког Баната (касније и Војводства Србије и Тамишког Баната).
 
Током хабзбуршке управе, Немци су чинили привилеговану нацију у држави, а немачки језик је био језик међуетничког споразумевања. Након Аустроугарског компромиса из 1867. године, сви делови Транслајтаније улазе у састав угарског дела монархије, а мађарски језик уместо немачког постаје језик управе и међуетничког споразумевања. Дунавске Швабе тада фактички од владајућег народа монархије постају национална мањина у Угарској и бивају изложени интензивној мађаризацији.
 
У време распада Аустроугарске 1918. године, на иницијативу Дунавских Шваба створена је краткотрајна Банатска република у Банату, да би подручја настањена Дунавским Швабама ускоро била подељена између Краљевине СХС (Југославије), Румуније и Мађарске. Предлог Дунавских Шваба да се од Баната и Бачке формира посебна држава под називом Банатија није био уважен на мировној конференцији.
 
У међуратном периоду, положај Дунавских Шваба у Југославији био је нешто бољи него у предратној Угарској, јер су имали више могућности за неговање свог језика и културе. У ово доба се међу припаднике ове мањине шире и политичке идеје из Немачког рајха, које ће пресудно деловати на збивања у Другом светском рату.
 
Окупацијом и поделом Југославије 1941. године, Дунавске Швабе преузимају сву власт у Банату, који званично постаје аутономна територија у саставу Недићеве Србије, што је било само делимично остварење плана о стварању велике државе Дунавских Шваба под називом Јужнонемачка тампон држава, која би обухватала делове Југославије, Румуније и Мађарске. У окупираном југословенском Банату под управом Дунавских Шваба, Швабе су чиниле мањину у односу на већинске Србе, а период швапске управе у Банату карактерисао је прогон Јевреја, Рома и Срба антифашиста, као и масовно приступање Дунавских Шваба немачкој војсци, посебно злогласној дивизији Принц Еуген, познатој по масовним злочинима широм Југославије.
 
Поразом Немачке у [[Други светски рат|Другом светском рату]] , један део Дунавских Шваба се исељава из Југославије заједно са немачком војском у повлачењу, док већини осталих нове комунистичке власти укидају грађанска права и шаљу их у радне логоре. Као разлог за колективно укидање грађанских права Швабама, узета је у обзир колаборација великог дела швапске популације са немачким окупаторима, као и неучешће припаднике ове етничке групе у народноослободилачком покрету.
 
Након укидања логора, Швабама су враћена грађанска права, али се највећи њих исељава из Југославије у наредним деценијама, делом због националних и политичких, а делом због економских разлога. Швабе су се такође великим делом иселиле и из Румуније и Мађарске, док је део њихове популације и асимилован. Након Другог светског рата се један део Дунавских Шваба у Југославији изјаснио за припадност мађарској народности, а током времена и асимиловао у ову етничку групу. Поред [[Немачка|Немачке]] и Аустрије, многе Дунавске Швабе су емигрирале и у [[САД]], [[Канада|Канаду]], [[Бразил]], [[Аргентина|Аргентину]] и [[Аустралија|Аустралију]].
 
==Види још==