Ханс-Дитрих Геншер — разлика између измена

'''Ханс Дитрих Геншер''' ({{јез-нем|Hans-Dietrich Genscher}}; рођен [[21. март]]а [[1927|1927.]] године у [[Хале|Рајдебург]]у код [[Хале|Халеа на Сали]]) је немачки политичар. Члан је председништва и почасни потпредседник [[Странка слободних демократа (Немачка)|Странке слободних демократа]], такозваних либерала.

После завршене школе у [[Хале|родном месту]], постао је члан [[Хитлерјугенд]]а, а касније је служио у помоћним јединицама немачког ваздухопловства од [[1943]]. до [[1944|1944.]]. Годину дана после је [[мобилизација|мобилисан]] за радну обавезу а [[1945]]. и у немачки [[вермахт]]. Кратко прије пада [[Берлин]]а је заробљен и бива интерниран као [[ратни заробљеници|ратни заробљеник]] код [[Сједињене Америчке Државе|америчких]] а касније и [[Енглеска|енглеских]] војних снага.

[[1945]]. постаје члан [[Национал-социјалистичкаНационалсоцијалистичка немачкањемачка радничка партија|Нацистичке странке]]. Од [[1946]]. до [[1952]]. био је члан [[Либерална демократска партија Немачке|Либералне демократске партије Немачке]]. Од 1952. године је члан [[Странка слободних демократа (Немачка)|Слободне демократске партије Немачке]].

Изабран је за члана парламента [[1965|1965.]] у изборној јединици Бремен које место држи све до [[1998]].

Био је [[министар унутрашњих послова]] [[Савезна Република Немачка|Савезне Републике Немачке]] у влади [[Вили Брант|Вилија Бранта]] ([[1969]] — [[1974]].). Тада су либерали били у коалицији са социјалдемократском партијом и он помаже [[Вили Брант|Вилију Бранту]] при обликовању такозване "[[Источна политика|источне политике]]", која је означавала приближавање комунистичком истоку. У влади [[Хелмут Шмит|Хелмута Шмита]] постаје [[министар иностраних послова]] и вицеканцелар ([[1974]] — [[1992|1992.]]). После распада коалиције, са паузом од непуних месец дана, наставља рад у истом министарству али овај пут у влади [[Хелмут Кол|Хелмута Кола]] и у коалицији са [[Хришћанско-демократска унија Немачке|Хришћанском демократском унијом]]. У то време је био један од напопуларнијих немачких политичара. Био је и са најдужим министарским стажом у Немачкој (23 године).

Помогао је у процесу рушења комунистичких режима на Истоку, што је довело до процеса немачког уједињења. Познат је и као велики заступник хрватске независности, због чега је у [[Хрватска|Хрватској]] био проглашен почасним грађанином. Супростављао се осталим европским министрима вањских послова и упорно је заступао став према [[СРсоцијалистичка Република Хрватска|хрватској]] и [[СРсоцијалистичка Република Словенија|словеначкој]] независности и превременом признавању независности тих југословенских република. По дотадашњем договору земаља европске заједнице, признање је требало преиспитати тек [[15. фебруар]]а [[1992]]. године, након извештаја [[бадинтерова комисија|Бадинтерове комисије]].

Ханс-Дитрих Геншер је [[19. децембар|19. децембра]] [[1991]], по повратку из [[Ватикан]]а и по договору са [[Аустрија|Аустријом]], објавио да ће Немачка признати независност Хрватску и Словенију независно од одлуке других влада. Због те одлуке, Геншер је критикован и од тадашњег [[Генерални секретар УједињенихОрганизације уједињених нација|Генералног секретара Уједињених нација]] [[Хавијер Перез де Куељар|Хавијера Переза де Куељара]], који је упозорио, „да би признање Словеније и Хрватске могло довести до ширења сукоба у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]]".

[[1992|1992.]] године, на опште изненађење даје оставку на место министра иностраних послова [[СР Немачка|СР Немачке]].

Због његовог признања [[Хрватска|Хрватске]] певале су се у Хрватској песме "[[Danke Deutschland|Данке Дојчланд]]". Геншеру је у Хрватској подигнуто неколико споменика, а његово и име тадашњег канцелара Немачке [[Хелмут Кол|Хелмута Кола]] понеле су и улице у неколико хрватских градова (између осталог и [[Трогир]]).