Други лионски сабор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Disambiguated: Цариград → Византијски Цариград, Епир → Епирска деспотовина; Unlinked: Цариград |
||
Ред 4:
Иако је Михаило Палеолог (+1282) ратификовао Лионски Сабор, а [[Патријарх Јован XI]] (1275-1282) прихватио помирење, [[Грчка архиепископија|Грчка Православна Црква]] није прихватила унију са римокатоличким латинским јеретицима. Штавише, Цар није примио обећану помоћ од Лионског Сабора. Напротив, Царева унионистичка религиозна политика подгрејала је антилатински покрет који је повео његов наследник [[Андроник II]] (1282.-1328.).
Да би спровео Лионску Унију у [[Византијски Цариград|Цариград]]у, Цар Михајло је чак променио и самог [[Патријарх Јосиф|Патријарха Јосифа]] да би омогућио избор присталице Уније Јована XI Века. Од тада су борци за Православље у Царству постали познати као [[Јосифити]].
Последица Лионске Уније је била очекивана и неизбежна! [[Византијско царство|Византијско]] друштво и Црква су се жестоко поделили и Цар Михајло је своју политику спроводио силом чак и унатар сопствене фамилије! Са друге стране, полунезависни Деспоти [[Епирска деспотовина|Епир]]а и [[Тесалија (област)|Тесалије]] су иступили као бранитељи Православних и, иронично, подршку и помоћ су нашли управо код сицилијанског Краља [[Карло Анжујски|Карла Анжујског]].
Међутим! Син Царев, млади Андроник је током ових драматичних догађаја био у сталној сенци свог великог оца. Зарад дипломатских разлога Андроник је ожењен Аном, ћерком угарског Краља Стефана 1274. године, која му је родила два сина, будућег Михајла IX (рођ. 1277. године) и Константина, али је умрла 1281. године.
Ред 12:
Брачни савез са [[Угарска|Угарском]] био је необично важан у византијској балканској политици пошто се крајем 13-ог века [[Србија у доба Немањића|Немањићка Србија]] показала као озбиљан такмац за превласт над вардарском [[Македонија (област)|Македонијом]]. Српски краљ [[Стефан Урош II Милутин]] је 1282. почетак своје владе обележио заузимањем [[Скопље|Скопља]] и Михајло је умро 11-ог децембра исте године у току припрема за поход против Срба.
Андроник је за очеву смрт сазнао у Селимбрији на [[Мраморно море|Мраморном мору]] па се упутио у
Патријарх Јосиф је сада наредио унијатском клиру ускраћивање Светих Тајни у наредна три месеца, али су екстремнији Епископи и Монаси сада преузели на себе извршење правде. Синод одржан у Цариграду у јануару 1283-е одлучио је да јавно спали сва документа која су сведочила о Лионској Унији, а Цару Михајлу VIII ускраћен је Хришћански спровод, било какво Опело па чак и Помен.
| |||