Базанит — разлика између измена

[[Минерал]]ни састав базанита карактерише велика количина [[фелдспатоид]]а ([[нефелин]]а или [[леуцит]]а), [[плагиоклас]]а и [[аугит]]а, као и [[оливин]]. У мањој мери су присутни [[гвожђе]]вито-[[Титанијум|титан]]ски [[оксид]]и као што су [[илменит]] и [[магнетит]] - [[улвоспинел]]. Некада могу бити присутни и [[алкални фелдспат]]и, што је предвиђено позицијом базанита на [[QAPF дијаграм]]у. [[Клинопироксен]] (аугит) и оливин се обично јављају и као [[фенокристал]]и и у оквиру матрикса стене. Аугит садржи значајно веће количине титанијума, [[алуминијум]]а и [[натријум]]а, него што је то случај код типичних [[толеитски базалт|толеитских базалта]]. [[Кварц]] је одсутан, као и [[ортопироксен]]и и [[пижонит]].

Базанити настају и на [[континент]]има и на [[океан]]ским [[острво|острвима]]. На пример, заједно са базалтима, могу бити продукт [[вулканизам|вулканизма]] везаног за [[врућа тачка|вруће тачке]] на [[Хаваји|Хавајским]] и [[Коморска острва|Коморским острвима]].<ref>[http://gsa.confex.com/gsa/2003AM/finalprogram/abstract_65599.htm Geochemistry and petrology of a miocene trachyte-basanite], Приступљено 14. 4. 2013.</ref> У источној [[Србија|Србији]], базанити су настали у току завршног процеса плитке [[субдукција|субдукције]] [[Вардарски океан|Вардарског океана]] ([[Океан Тетис|Тетис]]а) под европски континент. <ref>{{cite journal |last1= Cvetković|first1= V.|last2= Lazarov|first2= M.|last3= Downes|first3= H.|last4= Prelević|first4= D.|year= 2007|title= Modification of the subcontinental mantle beneath East Serbia: Evidence from orthopyroxene-rich xenoliths|journal= Lithos|volume= 94|issue= |pages= 90-110|publisher= Elsevier|doi= 10.1016/j.lithos.2005.12.016|url= http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0024493706000193|accessdate = 13. 4. 2013.}}</ref>