Википедија

Илкин атентат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q12752279
Нема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Ilkin atentat.jpg|мини|десно|300п|Атентат]]
'''Илкин атентат''' је неуспели покушај Јелене-Илке Марковић, удовице [[пуковник]]апуковника [[Јеврем Марковић|Јеврема Марковића]], стрељаног због [[Тополскаучешћа буна|тополскеу Тополској буне]]буни, да [[11. октобра]] [[1882]]. у [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви]], убије краља [[краљ Милан Обреновић|краљаМилана МиланаОбреновића]] хицем из револвера. Илка је осуђена [[12. априла]] [[1883]]. на смрт стрељањем, потом помилована, али је ускоро нађена задављена у [[Пожаревац|пожаревачком]] затвору.<ref name=rade>{{cite book|last=Милошевић|first=Раде|title=Тимочка буна|location=Београд|year=1923}}</ref>
 
== Узроци и опис ==
Због атентата ухапшена је и Илкина рођака Лена Книћанка, која је такође нађена обешена у затвору [[28. марта]] [[1883]]. Оба убиства догодила су се под сумњивим околностима: војник на стражи код Лене Книћанке, такође је погинуо. У оба случаја по један лекар из комисије за увиђај издвојио је своје мишљење да се не ради о самоубиству (код Книћанке био је то [[Лазар Пачу]]).▼
Пуковник Јеврем Марковић, рођени брат [[Светозар Марковић|Светозара Марковића]] и некадашњи посланик радикала, стрељан је 1878. године услед учешћа у [[Тополска буна|Тополској буни]]. Наредбу о стрељању издао је кнез Милан Обреновић у жељи да се разрачуна са вођама и организаторима ове буне.<ref name=vlada>{{cite book|last=Јовановић|first=Слободан|title=Влада Милана Обреновића III|location=Београд|year=1934|pages=73-80, 92-95}}</ref>
 
Јесени 1882. у Србији је наговештена нова политичка криза услед сукоба у владајућој Напредној странци. Краљ је желео тешње повезивање са суседном силом [[Аустроугарска|Аустроугарском]]. Након дипломатског путовања и Беч, он се 11. октобра паробродом вратио у Србију и искрцао на Савском пристаништу. Кренуо је у [[Саборна црква у Београду|Саборну цркву]], на чијем улазу је наишао на Јелену Марковић.<ref name=vlada/>
Године [[1891]]. краљ Милан и [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутин Гарашанин]] оптуживали су се у штампи као наредбодавци убиства. Краљ Милан је покушао да атентат искористи против радикала, али ислеђење није доказало њихово учешће. Ипак, вође радикала су знале за његову припрему, што потврђује и [[Раша Милошевић]], члан Главног одбора [[Народна радикална странка|Радикалне странке]].▼
 
Удовица, обучена у црно одело, извукла је револвер и са раздаљине од дванаест корака испалила хитац на Обреновића. Међутим, у пуцању неискусна Илка је краља промашила. Одмах је разоружана, како не би испалила још један хитац.<ref name=vlada/>
==Литература==
* Видело 1891, 25;
* Раде Милошевић, ''„Тимочка буна“'', [[Београд]] [[1923]].
 
== Последице ==
==Спољашње везе==
Испитивање Јелене Марковић трајало је месецима. Све време је тврдила да није имала саучесника. Неколико Илкиних пријатеља и познаника су ухапшени, али је само њена рођака Лена Книћанин доведена у везу са [[атентат]]ом. Она је била удовица официра и пуковника Антонија Книћанина. Приликом саслушања, признала је да је упозната са Илкиним плановима.<ref name=bibl>{{cite web|url=http://www.istorijskabiblioteka.com/art:ilkin-atentat|title=Илкин атентат|publisher=Историјска библиотека|accessdate=18. 6. 2013.}}</ref>
* {{Историјска библиотека|арт:ilkin-atentat|Илкин атентат}}
 
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276108-Poslednji-kraljev-izlet Последњи краљев излет], Ђуро Загорац, Вечерње новости, фељтон „Завере и атентати у Србији“, 5 наставак, 6. април 2003.
Илка је осуђена на смрт 12. априла 1883. године. Суђено јој је за покушај атентата из личних побуда. Политичка позадина овог догађаја није откривена. Илка је затим помилована и послата у затвор у [[Пожаревац|Пожаревцу]]. Неколико седмица касније пронађена је задављена у својој ћелији. Сем тога, Лена је нађена обешена у затвору 28. марта 1883.<ref name=bibl/>
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276109-Pucanj-u-Sabornoj-crkvi Пуцањ у Саборној цркви], Ђуро Загорац, Вечерње новости, фељтон „Завере и атентати у Србији“, 6 наставак, 7. април 2003.
 
* [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Poslednji-greh-gospodje-Ilke.sr.html Последњи грех госпође Илке („Политика“, 9. август 2012)]
▲ЗбогОбе атентатасмрти ухапшена је и Илкина рођака Лена Книћанка, која је такође нађена обешена у затвору [[28. марта]] [[1883]]. Оба убиства догодиладогодиле су се под сумњивим околностима: војник на стражи код Лене Книћанке, такође је погинуо. У оба случаја по један лекар из комисије за увиђај издвојио је своје мишљење да се не ради о [[Самоубиство|самоубиству]] (код Книћанке био је то [[Лазар Пачу]]).<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276109-Pucanj-u-Sabornoj-crkvi|title=Пуцањ у Саборној цркви|publisher=Вечерње новости|accessdate=18. 6. 2013.}}</ref>
* [http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2798&tekst=04 Хтела да освети мужа и спасе Србију („Илустрована политика“, број 2798, 11. септембар 2012)]
 
▲Године [[1891]]. краљ Милан и [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутин Гарашанин]] оптуживали су се у штампи као наредбодавци убиства. Краљ Милан је покушао да атентат искористи против радикала, али ислеђење није доказало њихово учешће. Ипак, вође радикала су знале за његову припрему, што потврђује и [[Раша Милошевић]], члан Главног одбора [[Народна радикална странка|Радикалне странке]].<ref name=rade/>
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
[[Категорија:Српска историја XIX века]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Илкин_атентат”