Енрико Берлингвер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 9:
| држављанство = Италијанско
| народност = Италијан
| слика = Bundesarchiv Bild 183-M1204-026, Berlin, BesuchEnrico Berlinguer bei Honecker2.jpg
| ширина_слике =
| опис_слике =''Енрико Берлингвер (први слева)''
| партија = [[Италијанска комунистичка партија]] (1943-1984)
| супружник =
Ред 30:
Већ [[1945]], Берлингвер је постао члан [[Централни комитет|Централног комитета]] КПИ. Године [[1957]], постао је секретар Међународне федерације демократске омладине, међународне комунистичке омладинске организације. Године [[1968]], био је изабран за партијског посланика изборног округа [[Рим]]. Наредне године постао је заменик секретара Партије (тадашњи секретар ИКП био је [[Луиђи Лонго]]). Године [[1969]], на конференцији комунистичких партија у [[Москва|Москви]], Берлингвер је одбацио линију подупирања [[Инвазија Варшавског пакта на Чехословачку|интервенције Варшавског пакта у Чехословачкој]] годину раније. Интервенцију је био описао као „трагедију у Прагу“.
 
Лонго је [[1972]]. дао оставку на функцију секретара ИКП због слабог здравља, а наследио га је Енрико Берлингвер. Године [[1973]], доживео је саобраћајну несрећу приликом посете [[Бугарска|Бугарској]]. Тада је написао три значајна чланка у којима је представио стратегију тзв. ''Историјског компромиса'', односно пристанак на коалицију Италијанске комунистичке партије и [[ДемохришћанскаХришћанска странкадемократија (Италија)|Демохришћанске странке]], двеју најјачих паетија у Италији, чиме би била осигурана дуготрајна политичка стабилност. Године [[1975]], посетио је [[Јосип Броз Тито|Јоспиа Броза Тита]], а [[1976]]. у Москви истакнуо потребу за развојем ''плуралистичког система'' међу комунистичким партијама, без хегемоније [[КПСС]]-а. Године [[1977]], на састанку са секретаром [[Комунистичка партија Шпаније|Комунистичке партије Шпаније]], [[Сантијаго Кариљо|Сантијагом Кариљом]], и секретаром [[Комунистичка партија Француске|КП Француске]], [[Жорж Марше|Жоржом Маршеом]], коначно су биле утврђене тезе [[Еврокомунизам|Еврокомунизма]].
 
Током Берлингверовог мандата, ИКП је остала утицајна, а најјача је била у [[Тоскана|Тоскани]] и [[Емилија Ромања|Емилији Ромањи]].