Ђуро Утјешановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 15:
'''Ђуро Утјешановић''' ([[Кљевци]], [[7. јул]] [[1940]] — [[Загреб]], [[25. фебруар]] [[2013]]) је југословенски и хрватски [[филм]]ски, [[Телевизија|телевизијски]] и [[Позориште|позоришни]] глумац. По националности Србин.
 
== Биографија ==
Рођен је 1940. године у Кљевцима, подгрмечком селу надомак Санског Моста. Отац Драго, син Митра Утјешановића, погинуо је као партизан 1943. у болници на Грмечу у IV непријатељској офанзиви. Мајка Драгица, кћи Тодора Пантоша из сусједног села Корјенова, била је носећа када је са нејачким Ђуром побјегла у Банат. Тамо је родила друго дијете и надјенула му очево име - Драго. На самом крају рата Драгицу убијају пљачкаши. Ђуро и Драго остају сирочићи и бригу о њима преузима Савез бораца који се тада бринуо за дјецу палих бораца. Браћа су најприје упућена у Дом сирочади у Новом Саду. Због туберкулозе Ђуро одлази на лијечење и често мијења пребивалишта. Основну школу завршио је у Кикинди.<br />
 
Године 1956. вољом мјесног чиновника упућен је у шумарску школу у Сплит. Учење му је ишло од руке, али владање му је било слабо. На настави се досађивао. Посјећујући са школом пионирско позориште „Титови морнари“ открива наклоност према глуми.<br />
 
По завршетку школовања враћа се у Кикинду. Изразио је жељу да студира глуму, али му жеља није услишена. Самовољом истог чиновника упућен на студије шумарства у Сарајево. Након двије године студирања бјежи из Сарајева. Одлази код рођака у Загреб и уписује се на глумачку академију. Примљен је након прве аудиције. Као узоран студент награђен је апсолвентским путовањем у САД.<br />
 
Са женом Маром стекао је сина Драгу, који је такође глумац.
Ред 29:
Запажене улоге је остварио у серији [[У регистратури (1974)|У регистратури]] (1974) и филмовима: [[Хајдучка времена (1977)|Хајдучка времена]] (1977), [[Влаком према југу (1981)|Влаком према југу]] (1981), [[Крхотине (1991)|Крхотине]] (1991), [[Кад мртви запјевају (1998)|Кад мртви запјевају]] (1998). <br />
 
У новије вријеме остаће упамћен по улози тетка у „Вечерњој школи“ Жељка Первана, гдје је показао талент за импровизацију. <br />
 
Популарност је стекао и у забавној емисији Хрватске телевизије „Јел‘ ме нетко тражио“. Са сином Драгом често је наступао у позоришним представама широм Хрватске.
 
Линија 49 ⟶ 50:
* „[[Руско месо (1997.)|Руско месо]]“ као притвореник ([[1997.]])
* „[[Не заборави ме]]“ ([[1996.]])
* „[[С. П. У. К. (срећа појединца - успјех колектива) (1983.)|С. П. У. К.]]“ као дерматолог ([[1983.]])