Ђуро Утјешановић — разлика између измена

'''Ђуро Утјешановић''' ([[Кљевци]], [[7. јул]] [[1940]] — [[Загреб]], [[25. фебруар]] [[2013]]) је југословенски и хрватски [[филм]]ски, [[Телевизија|телевизијски]] и [[Позориште|позоришни]] глумац. По националности Србин.

 

Рођен је 1940. године у Кљевцима, подгрмечком селу надомак Санског Моста. Отац Драго, син Митра Утјешановића, погинуо је као партизан 1943. у болници на Грмечу у IV непријатељској офанзиви. Мајка Драгица, кћи Тодора Пантоша из сусједног села Корјенова, била је носећа када је са нејачким Ђуром побјегла у Банат. Тамо је родила друго дијете и надјенула му очево име - Драго. На самом крају рата Драгицу убијају пљачкаши. Ђуро и Драго остају сирочићи и бригу о њима преузима Савез бораца који се тада бринуо за дјецу палих бораца. Браћа су најприје упућена у Дом сирочади у Новом Саду. Због туберкулозе Ђуро одлази на лијечење и често мијења пребивалишта. Основну школу завршио је у Кикинди.<br />

 

Године 1956. вољом мјесног чиновника упућен је у шумарску школу у Сплит. Учење му је ишло од руке, али владање му је било слабо. На настави се досађивао. Посјећујући са школом пионирско позориште „Титови морнари“ открива наклоност према глуми.<br />

 

 

Са женом Маром стекао је сина Драгу, који је такође глумац.

Запажене улоге је остварио у серији [[У регистратури (1974)|У регистратури]] (1974) и филмовима: [[Хајдучка времена (1977)|Хајдучка времена]] (1977), [[Влаком према југу (1981)|Влаком према југу]] (1981), [[Крхотине (1991)|Крхотине]] (1991), [[Кад мртви запјевају (1998)|Кад мртви запјевају]] (1998). <br />

 

Популарност је стекао и у забавној емисији Хрватске телевизије „Јел‘ ме нетко тражио“. Са сином Драгом често је наступао у позоришним представама широм Хрватске.

 

* „[[Руско месо (1997.)|Руско месо]]“ као притвореник ([[1997.]])

* „[[Не заборави ме]]“ ([[1996.]])