|
| genus = '''''Passer'''''
}}
'''Ластавице''' ({{јез-лат|Hirundinidae}}) су породица [[Птице|птица]] која припада реду [[Врапчарке|врапчарки]] ''(Passeriformes)''. ДиоДео су подреда [[пјевице|пјевица]] (Passeres). Ова породица се састоји од двиједве потпородице: [[Pseudochelidoninae]] и [[Hirundininae]].
Ластавице су козмополитскакосмополитска група птица и настањују све континенте осим АнтарктикеАнтарктика. Сматра се да потичу из Африке, јер тамо живи највише врста. Такође се појављују на многим острвима. Карактеристика ових птица је њихова прилагођеност лову за храном у лету: [[кукци|кукце]] хватају у ваздуху. ТијелоТело им је витко, а [[крило|крила]] уска. [[Кљун]] је кратак, а гркљан могу широко отворити. Породица обухвата 75 врста.
Ластавице су [[селица|селице]]. Облик репа им је врло специфичан и по њему су добили име разни предмети, па и [[лептири|лептир]] [[Обични ластин репак|ластин реп]]. Неколико врста је постало рањиво због људских активности на њиховим подручјима, али су многе друге имале користи од промјенепромене околине и сада живе и близу људи.
== Изглед и понашање ==
Све ластавице имају сличан облик тијелатела, али се он разликује од оног других врапчарки. Прилагодиле су се ловљењу [[Инсекти|инсеката]] у лету развивши витко тијелотело са дугим шиљатим крилима, што омогућава лако маневрисање и издржљивост, као и честе периоде једрења. Такав облик тијелатела им омогућава врло ефикасан лет, са 50-75% мањом потрошњом енергије од врапчарки исте величине. Обично лете брзином од 30-40 км на сат, али могу достићи брзину и од 50-65 км на сат.
Као и несродне [[Apodidae|чиопе]] и [[Caprimulgidae|легњеви]], који лове на сличан начин, имају кратке кљунове, али снажну вилицу и широк гркљан. ТијелоТело је дуго 10-24 цм, а тежина им је 10-60 грама. На крилима имају девет примарних летних пера. Реп се састоји од 12 пера и може бити рачваст или четвртаст. Дуг реп повећава могућност маневрисања и дужина му се може разликовати међу половима. Женке обичне [[Ластавица|ластавице]] бирају мужјаке са дужим репом.
Ноге су кратке, а стопала више прилагођена стајању него ходању, јер су предњи прсти делимично спојени при бази. Ножни мишићи птица рода Псеудоцхелидон су снажније али робустније од оних осталих ластавица.
Најчешћа боја перја је тамноплава или тамнозелена одозго и бијела или пругаста одоздо, често са црвеним шарама. Врсте које копају или живе на сухимсувим или планинским подручјима често су смеђе боје. Постоји маленмали или никакав [[полни диморфизам]]. Моногамне су. Полажу око 5 јаја у умјеренимумереним предјелимапределима, а два или три у тропима. БијелеБеле су боје, код неких брегуница са пјегамапегама. Птићи се излежу голи и затворених очјуочију.
== Распрострањеност ==
Ластавице настањују све континенте осим [[Антарктик|Антарктика]]. Једна се врста појављује на тихоокеанским острвима, а друга на [[Маурицијус|Маурицијусу]] у Индијском океану. Многе имају невјеројатнуневероватну распрострањеност попут обичне ластавице, која се размножава на већини СјевернеСеверне хемисфере и зимује на већини Јужне.
Прилагодиле су се многим стаништима. Често их се виђавиђају око воде, али могу се наћи и на травњацима, саванама, мочварама, магровим шумама и шикарама, од нивоа мора до алпских подручја. Многе живе на фармама, па чак и у градовима. Врсте које настањују умјеренеумерене регије мигрирају зау току зиме када популације инсеката јакоизразито опадну. Тропске врсте углавном не мигрирају, али има неких које праве краће селидбе. [[Аристотел]] је сматрао да ласте, роде, па чак и луње хибернирају током зиме.
== Родови ==
| 