|
| genus = '''''Passer'''''
}}
'''Ластавице''' ({{јез-лат|Hirundinidae}}) су породица [[Птице|птица]] која припада реду [[Врапчарке|врапчарки]] ''(Passeriformes)''. ДеоДио су подреда [[пјевице|пјевица]] (Passeres). Ова породица се састоји од дведвије потпородице: [[Pseudochelidoninae]] и [[Hirundininae]].
Ластавице су космополитскакозмополитска група птица и настањују све континенте осим АнтарктикаАнтарктике. Сматра се да потичу из Африке, јер тамо живи највише врста. Такође се појављују на многим острвима. Карактеристика ових птица је њихова прилагођеност лову за храном у лету: [[кукци|кукце]] хватају у ваздуху. ТелоТијело им је витко, а [[крило|крила]] уска. [[Кљун]] је кратак, а гркљан могу широко отворити. Породица обухвата 75 врста.
Ластавице су [[селица|селице]]. Облик репа им је врло специфичан и по њему су добили име разни предмети, па и [[лептири|лептир]] [[Обични ластин репак|ластин реп]]. Неколико врста је постало рањиво због људских активности на њиховим подручјима, али су многе друге имале користи од променепромјене околине и сада живе и близу људи.
== Изглед и понашање ==
Све ластавице имају сличан облик телатијела, али се он разликује од оног других врапчарки. Прилагодиле су се ловљењу [[Инсекти|инсеката]] у лету развивши витко телотијело са дугим шиљатим крилима, што омогућава лако маневрисање и издржљивост, као и честе периоде једрења. Такав облик телатијела им омогућава врло ефикасан лет, са 50-75% мањом потрошњом енергије од врапчарки исте величине. Обично лете брзином од 30-40 км на сат, али могу достићи брзину и од 50-65 км на сат.
Као и несродне [[Apodidae|чиопе]] и [[Caprimulgidae|легњеви]], који лове на сличан начин, имају кратке кљунове, али снажну вилицу и широк гркљан. ТелоТијело је дуго 10-24 цм, а тежина им је 10-60 грама. На крилима имају девет примарних летних пера. Реп се састоји од 12 пера и може бити рачваст или четвртаст. Дуг реп повећава могућност маневрисања и дужина му се може разликовати међу половима. Женке обичне [[Ластавица|ластавице]] бирају мужјаке са дужим репом.
Ноге су кратке, а стопала више прилагођена стајању него ходању, јер су предњи прсти делимично спојени при бази. Ножни мишићи птица рода Псеудоцхелидон су снажније али робустније од оних осталих ластавица.
Најчешћа боја перја је тамноплава или тамнозелена одозго и бијела или пругаста одоздо, често са црвеним шарама. Врсте које копају или живе на сувимсухим или планинским подручјима често су смеђе боје. Постоји малимален или никакав [[полни диморфизам]]. Моногамне су. Полажу око 5 јаја у умеренимумјереним пределимапредјелима, а два или три у тропима. БелеБијеле су боје, код неких брегуница са пегамапјегама. Птићи се излежу голи и затворених очијуочју.
== Распрострањеност ==
Ластавице настањују све континенте осим [[Антарктик|Антарктика]]. Једна се врста појављује на тихоокеанским острвима, а друга на [[Маурицијус|Маурицијусу]] у Индијском океану. Многе имају невероватнуневјеројатну распрострањеност попут обичне ластавице, која се размножава на већини СевернеСјеверне хемисфере и зимује на већини Јужне.
Прилагодиле су се многим стаништима. Често их се виђајувиђа око воде, али могу се наћи и на травњацима, саванама, мочварама, магровим шумама и шикарама, од нивоа мора до алпских подручја. Многе живе на фармама, па чак и у градовима. Врсте које настањују умеренеумјерене регије мигрирају у токуза зиме када популације инсеката изразитојако опадну. Тропске врсте углавном не мигрирају, али има неких које праве краће селидбе. [[Аристотел]] је сматрао да ласте, роде, па чак и луње хибернирају током зиме.
== Родови ==
| 