Дебела Берта — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 10:
Током раних 1900-тих, Круп је започео развој читаве серије покретних тешких минобацача и хаубица, чији калибар се кретао од 28 cm до 30.5 cm. Као основа за развој послужило је искуство које је Круп стекао приликом израде тешких минобацача за обалску одбрану (''Küstenmörser''), као што је Beta-Gerät калибра 30.5 cm, који је први пут уведен у наоружање 1897 године (друге нације, укључујући Велику Британију и САД су такође развиле слична оруђа)<ref name="ReferenceB"/>
Нова верзија хаубице Beta-Gerät калибра 39.5 cm, која је била знатно супериорнија у односу на модел 1897 је развијена 1908 године, али је АПК (''Artillerieprüfungskommission'' артиљеријски комитет за тестирање) закључио да је њена ватрена моћ недовољна због чега је затражио од Крупа да развије већи топ са ватреном моћи довољном да успешно уништи савремене фортификацијске објекте. Круп је прво разматрао могућност да ново оруђе буде калибра 35 cm, али се убрзо одлучио за већи калибар од 42 cm, зато што је најмања граната која је испуњавала захтеве АПК била тог калибра. Прво оруђе калибра 42 cm је била тешка хаубица L/16 Gamma-Gerät, која је заправо представљала повећану верзију хаубице Beta-Gerät.<ref name="ReferenceB" /> Неуобичајено за
Гама је испаљивала гранату тешку 1.160 kg. Била је тешка 150 тона и заправо је била оно што су Немци називали ''Bettungsgeschütz,'' тј. топ који је имао фиксно постоље које се постављало на бетонску основу, за шта је било потребно неколико дана. Транспорт се вршио железницом и то у деловима који су били распоређени на 10 железничких вагона - шест за само оруђе и четири вагона за материјал неопходан за постоље.
Транспортовање Гаме и њена припрема за дејство захтевали су доста времена и људских ресурса. Због тога је АПК затражила од Крупа да развије покретну верзију и наручила је један примерак хаубице 15. јула 1912 године..<ref name="ReferenceB" /> Пре него што је први примерак испоручен у децембру 1913, АПК је у фебруару 1913 наручила још један примерак. Прва хаубица је у марту 1914 године представљена Кајзеру Вилхелму II који је био веома импресиониран новим оруђем. Други примерак испоручен је у јуну 1914.<ref name="ReferenceB" />
The new howitzer was a road-mobile weapon mounted on a two-wheeled field type carriage of conventional, if massive, construction. It was a completely different weapon from the Gamma-Gerät. The barrel was shorter than Gamma's by 4 calibres length, and reverted to the conventional Krupp sliding-wedge breech. With thinner walls, the barrel was of generally lighter construction than Gamma's and fired lighter shells of around 830 kg. Fully assembled it weighed 43 tons, much less than Gamma, and did not have to be emplaced in concrete. Special steel "mats" were developed, onto which the wheels were driven, with a steel aiming arc at the rear of the carriage that allowed limited traverse. This aiming arc was fitted with a massive "spade" that was buried in the ground and which helped anchor the weapon. To prevent the weapon bogging down in muddy roads the wheels were equipped with ''Radgürteln'', [[pedrail wheel|pedrail]] bands with feet to spread the load. Krupp and Daimler developed a tractor for the Bertha, though [[Podeus]] motorploughs were also used to tow the guns, which were broken down into five loads when on the road.<ref name="ReferenceB" />
| |||