Дебела Берта — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 10:
Током раних 1900-тих, Круп је започео развој читаве серије покретних тешких минобацача и хаубица, чији калибар се кретао од 28 cm до 30.5 cm. Као основа за развој послужило је искуство које је Круп стекао приликом израде тешких минобацача за обалску одбрану (''Küstenmörser''), као што је Beta-Gerät калибра 30.5 cm, који је први пут уведен у наоружање 1897 године (друге нације, укључујући Велику Британију и САД су такође развиле слична оруђа)<ref name="ReferenceB"/>
Нова верзија хаубице Beta-Gerät калибра 39.5 cm, која је била знатно супериорнија у односу на модел 1897 је развијена 1908 године, али је АПК (''Artillerieprüfungskommission'' - артиљеријски комитет за тестирање) закључио да је њена ватрена моћ недовољна због чега је затражио од Крупа да развије већи топ са ватреном моћи довољном да успешно уништи савремене фортификацијске објекте. Круп је прво разматрао могућност да ново оруђе буде калибра 35 cm, али се убрзо одлучио за већи калибар од 42 cm, зато што је најмања граната која је испуњавала захтеве АПК била тог калибра. Прво оруђе калибра 42 cm је била тешка хаубица L/16 Gamma-Gerät, која је заправо представљала повећану верзију хаубице Beta-Gerät.<ref name="ReferenceB" /> Неуобичајено за Круп, код оба оруђа и Бете и Гаме одустало се од до тада коришћеног клизног затварача цеви, а у корист затварача са испрекиданим навојем какав се већ користио у Британији и Француској.
Гама је испаљивала гранату тешку 1.160 kg. Била је тешка 150 тона и заправо је била оно што су Немци називали ''Bettungsgeschütz,'' тј. топ који је имао фиксно постоље које се постављало на бетонску основу, за шта је било потребно неколико дана. Транспорт се вршио железницом и то у деловима који су били распоређени на 10 железничких вагона - шест за само оруђе и четири вагона за материјал неопходан за постоље.
Ред 16:
Транспортовање Гаме и њена припрема за дејство захтевали су доста времена и људских ресурса. Због тога је АПК затражила од Крупа да развије покретну верзију и наручила је један примерак хаубице 15. јула 1912 године..<ref name="ReferenceB" /> Пре него што је први примерак испоручен у децембру 1913, АПК је у фебруару 1913 наручила још један примерак. Прва хаубица је у марту 1914 године представљена Кајзеру Вилхелму II који је био веома импресиониран новим оруђем. Други примерак испоручен је у јуну 1914.<ref name="ReferenceB" />
Нова хаубица је била покретно оруђе монтирано на масивни конвенционални лафет са два точка. Ново оруђе се значајно разликовало од Gamma-Gerät. Цев је била за 4 калибра краћа него код Гаме, а Круп се определио за стари тип клизећег затварача цеви. Због тањих зидова, цев је била знатно лакша од Гамине и испаљивала је лакше гранате тежине око 830 kg. Укупна тежина износила је 43 тоне, знатно мање него Гама и није захтевала бетонско постоље. Развијени су посебни челични подметачи са лучно издигнутим крајевима, који су постављани под точкове да би ограничили трзај приликом опаљења. Подметачи су такође били фиксирани за подлугу дугим клиновима који су помагали да се оруђе задржи на месту. Да би се спречило да се оруђе заглиби на блатњавим путевима, точкови су били опремљени специјалним додацима ''Radgürteln'' који су изгледали као стопе а чија намена је била да се равномерно распореди притисак на подлогу. Круп и Дајмлер су такође развили и посебан артиљеријски трактор за Берту, али су за вучу коришћени и трактори Podeus који су транспортовали хаубицу у пет одвојених делова.<ref name="ReferenceB" />
==Service history==
| |||