Салона — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке |
||
Ред 5:
Након [[антички Рим|римских]] освајања, на темељима најстаријег дела града ({{јез-лат|Urbs vetus}}) развио се римски град. Током рата између [[Гнеј Помпеј Велики|Помпеј]]а и [[Гај Јулије Цезар|Цезар]]а, Салона је стала на страну победника, што је град довело на место које је пре тога заузимала [[Иса]] ({{јез-лат|Issa}}, на месту данашњег града [[Вис (град)|Вис]]а), чиме је Салона постала престоница римске провинције [[Далмација (римска провинција)|Далмације]].
Када се римски цар [[Диоклецијан]] повукао са власти, у околини је подигао монуметалну палату, данас познату као [[Диоклецијанова палата]].<ref>[http://www.megalithic.co.uk/article.php?sid=17691 C.Michael Hogan, "Diocletian's Palace", The Megalithic Portal, A. Burnham ed], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Ова палата је постала језгро око које је настао данашњи град Сплит. Од [[4. век]]а град постаје епископски центар ({{јез-лат|sancta ecclesia catholica Salonitana}}).
Између [[449
Салона је знатно оштећена инвазијом [[Евроазијски Авари|Авара]] и [[Словени|Словена]] [[614]]. и [[639
Град је у време највећег процвата имао око 50.000 становника унутар градских зидина. Дужина [[бедем]]а је износила 40.000 -{m}-. На западу је настао {{јез-лат|Urbs Occidentalis}}, а на истоку {{јез-лат|Urbs Orientalis}}. И данас су видљиви остаци [[амфитеатар|амфитеатра]], [[Римски форум|форум]]а, [[римске терме|терми]], врата, бедема и канализационог система града. Најпознатија [[некропола]] из [[Римско царство|царског]] периода је {{јез-лат|in horto Metrodori}}, а из хришћанског периода гробље на Манастиринама.
Истраживањем [[Хрватска|хрватског]] [[археологија|археолог]]а [[Фране Булић]]а започело је проучавање историје Салоне.
| |||