Ђерђ Дожа — разлика између измена

'''Ђерђ Дожа''' ({{јез-мађ|Dózsa György}} или {{јез-мађ|György Székely}}, {{јез-рум|Gheorghe Doja}}), рођен око [[1470.]]. у [[Далнок]]у, [[Ердељ]], [[Краљевина Мађарска|Мађарска]] а умро [[1514.]]. године, [[Темишвар]]. [[Секељ]] пореклом и војник професијом, Дожа је упамћен као предводник сељачке буне против мађарских земљодржаца и властеле. Био је заробљен, мучен и погубљен заједно са својим следбеницима. У народу сећање на њега је као на хришћанина, мученика и борца против неправде.

Дожа је био плаћени војник, који је изборио своју репутацију кроз низ борби против [[Османско царство|Османског царства]]. Тадашњи канцелар Мађарске Тамаш Бакоц ({{јез-мађ|Tamás Bakócz}}), је по повратку од [[Папа Лав X|папе Лава -{X}-]] (-{Pope Leo X}-) [[1514.]]. године ауторизовао крсташки рат против Отоманске империје и именовао Дожу да организује и управља овим ратом. За само неколико недеља, Дожа је сакупио армију од око 100.000 војника, такозване Куруце. Овај назив је произашао из латинског назива за крст ({{јез-лат|Cruciati}}). Војска се углавном састојала од сељака, школараца и [[Парохија|парохијских]] свештеника. Војска је регрутована по тадашњим административним јединицама краљевине и док је Дожа успео да почне да им даје основну обуку већ су почела да избијају незадовољства.

Данас, на месту његовог мучења се налази статуа [[Марија (мати Исусова)|Богородице]]. Први кип је подигнут [[1865.]]. године а данашњи, актуелни [[1906.]]. године. Велики број данашњих улица, тргова и метро станица у [[Будимпешта|Будимпешти]] носи његово име. Поред имена [[Шандор Петефи]] и [[Лајош Кошут]] ово је најпопуларније име за улице у Мађарској, као и у Румунији где многе улице носе Дожино име (-{Gheorghe Doja}-).