Античка Атина — разлика између измена

[[СликаДатотека:Map athenian empire 431 BC-en.svg|мини|Мапа Атине 431. п. н. е.|400п]]

[[СликаДатотека:Acropolis_of_Athens_01361.JPG|мини|''Партенон. Храм богиње Атине и симбол града.'']]

[[СликаДатотека:EarlyAthenianCoin.jpg|Атински новац из 5. века п. н. е. који представља заштитиницу града и богињу мудрости [[Атина (митологија)|Атину]] и [[сова|сову]], симбол мудрости.|мини]]

Први корак ка успостављању демократије биле су [[Солон]]ове реформе. Он је [[594. п. н. е.|594. године п. н. е.]] изабран за архонта, са посебним овлашћењем да донесе нове законе. Солон је грађане Атине поделио према годишњим приходима у житу, вину и уљу на четири разреда. Сваки од тих разреда имао је одређена права у политичком животу. Служба архонта била је доступна само припадницима прва два разреда, који су били најимућнији. Грађани прва три разреда имали су право да заседају у [[Већу четири стотине]], које је установио Солон. Оно је претресало сва питања која је требало изнети пред еклесију. Припадници четвртог разреда могли су само да заседају и гласају у народној скупштини. Солон је овом реформом умањио значај и улогу еупатрида у политичком животу Атине. Сада су у вођењу државних послова могли да учествују и имућни људи који нису били племенитог пореклaпорекла.

== Пизистратова тиранија ==

'''Пизистрат''' је био [[Античка Атина|атински]] [[тиранин]] који је припадао угледном [[еупатриди|еупатридском]] роду. У политичким борбама које су Атину потресале после [[Солон]]ових реформи предводио је осиромашене сељаке из унутрашњости [[Атика|Атике]]. Власт у Атини је освојио послуживши се лукавством: сам је себе ранио и довезао се у град вичући да су га напали његови политички противници. [[Еклесија]] му је на то доделила телесну стражу. Уз њихову помоћ, Пизистрат је лако освојио [[Атински Акропољ|атински Акропољ]] и власт у Атини. Пизистратова тиранија запамћена је као доба благостања и напретка. Тиранин се старао за добробит свих својих поданика. Сиромашним сељацима без земље поделио је поседе својих противника који су побегли из Атике. Поред тога, често им је давао зајмове да би могли да живе од обрађивања земље. Установио је судове у сеоским општинама, да сељаци због суђења не би напуштали своје њиве и долазили у град. Сматрао је да ће, ако буду заузети свакодневним пословима, изгубити интересовање за политичким животом. Пизистрат се старао и за живот људи у самој Атини. Изградио је велику чесму са девет отвора за воду, изградио многобројне храмове, и за време његове владавине Атина је доживела велики културни полет. Извори бележе да су у његовом времену записане ''[[Илијада]] '' и ''[[Одисеја]]''. Умро је 527. године пре нове ере, а наследили су га његова два сина, по којима је тиранија постала омражена у Атини.<ref>„''Историја за први разред гимназије''“ Снежана Ферјанчић и Татјана Катић стр.95 ISBN 86-17-1128-X </ref>

== Клистеново законодавство ==

Одласком тираније из Атине наступили су нови политички сукоби између аристократије и демоса. Немире је окончао законодавац Клистен. Поделио је атинске грађане на десет територијалних фила. Свака од тих фила давала је педесет представника у Веће пет стотина, које је заменило Веће четири стотина. Клистену се преписује и увођење [[OстракизaмOстракизам|отракизма]]. Ово је у почетку била мера уперена против људи који су желели да обнове тиранију у Атини, али се убрзо претворила у средство политичког разрачунавања међу неистомишљеницима. За остракизам је сазивана еклесија, и гласање је било тајно. Остракизовани су у изгнанству остајали десет година, али нису губили имовину и грађанска права.

== Пелопонески рат ==

'''[[Пелопонески рат]]''' ({{јез-стгрч|Πελοποννησιακός Πόλεμος}}) ([[431. п. н. е.]] - [[404. п. н. е.]]) је био дуготрајни [[рат|оружани сукоб]] у [[Античка Грчка|Античкој Грчкој]] између [[Делски савез|Делског]] и [[Пелопонески савез|Пелопонеског савеза]]. Делски савез је био предвођен [[Античка Атина|Атином]], док Пелопонески савез је био предвођен [[Античка Спарта|Спартом]]. Рат је почео [[431. п. н. е.]] између Атине и Спарте и завршио се поразом Атине, [[404. п. н. е.]] када је Спарта испоставила своју доминацију на Хеленским светом.