'''Др Димитрије „Мита“ Љотић''' ([[Смедерево]], [[12. август]] [[1891]] — [[Ајдовшчина]], [[23. април]] [[1945]]) је био српски политичар, министар [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], вођа покрета [[Југословенски народни покрет Збор|ЗБОР]] и [[Квислинг|сарадник окупатора]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]].
Љотић је 1931. био министар правде у влади [[Петар Живковић|Петра Живковића]]. На то место је поднео оставку након што је краљ [[Александар I Карађорђевић]] одбио његов предлог устава о слобођењуспровођењу слободних и тајних избора, где би кандидате одређивали представници професионалних, сталешких, културних и хуманитарних организација. Љотић је 1935. основао профашистичку странку [[Југословенски народни покрет Збор|Збор]], која је била веома непопуларна (са свега 0,86 гласова на изборима те године). После [[Априлски рат|окупације Југославије]] 1941. [[Трећи рајх|Немци]] су му предлагали да оснује своју владу, но он је то одбио и предложио генерала [[Милан Недић|Милана Недића]] за место премијера. Током рата, Љотић је био начелник за морал у [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српском добровољачком копрпусу]], чији су припадници по њему називани ''љотићевци''. Љотић је тајно одржавао контакте са [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]] генерала [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубa Михаиловића]]. Погинуо је 1945. у аутомобилској несрећи у [[Словенија|Словенији]] повлачећи се испред [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]].
