Балканска језичка заједница — разлика између измена

Противници овакве теорије, као што је [[Александар Граур]], су тврдили да је термин „Балканска лингвистика“ неприкладан и да се неке особине у овим језицима могу да објасне независним језичким развојем у сваком језику понаособ, док за друге је ово само „лингвистички реципроцитет“, што није довољан разлог да постоји „Балканска лингвистика“, као што на пример постоји „Германска лингвистика“ итд.

 

Језици који деле сличности припадају у пет различитих грана индо-европских језика:

* [[Албански језик]]

* [[Индо-ирански језици]] ([[Ромски језик]])

* [[Романски језици]] ([[румунски језик]], [[цинцарски језик]], [[меглено-влашки језик]] и [[истро-романски језик]])

 

Ипак, немају сви језици једнак број заједничких црта. Стога су подељени у три групе:

 

Фински лингвиста ''Jouko Lindstedt'' је 2000. године саставио „Балканизациони фактор“ који сваком балканском језику даје резултат пропорционалан са бројем црта које имају остали језици у БЈЗ. Резултати су:

Још један језик на којег је утицала БЈЗ је [[јудеошпански језик|јудеошпански]] дијалект којим су говорили Шефарди Јевреји који су живели на Балкану. Особине које је он делио са БЈЗ (нарочито у погледу глаголских времена) уз вероватно позајмљене из грчког.

 

О пореклу ових особина и њиховом развитку и положају се дугачко дискутовало, и предложене су различите теорије.

 

Пошто ове особине не могу да се нађу у сродним језицима ових језика који не припадају БЈЗ (као што су други словенски или романски језици), рани истраживачи, међу њима и Копитар, су сматрали да су оне добијене из старих домородачких језика ([[Трачки језик|трачког]], [[Дачански језик|дачанског]] и [[Илирски језик|илирског]]) који су формирали основу за модерне балканске језике.

 

Ипак, пошто је мало података о овим језицима доступно, не може да се одреди да ли су ове особине уистину биле присутне код ових језика.

 

Римско царство је контролисало Балкан и могуће је да су локални дијалекти латинског оставили знак на свим језицима на Балкану, што је утицало и на језик словенских придошлица. Слаба тачка ове теорије Џорџа Солта је да се само неке особине могу наћи у другим романским језицима и да не постоји доказ да су Балкански Римљани били довољно дуго изоловани да би их развили.

 

Аргумент овоме би биле структуралне позајмице или "[[калк]]ови" у македонском из арумунског, што може да се објасни тиме што је арумунски био супстрат за македонски, али ово и даље не објашњава које је порекло ових иновација у арумунском.

 

Данас, најприхваћенија је теорија што ју је успоставио пољски научник Zbigniew Gołąb. Она се састоји у томе да нису све особине с истог извора и да је утицај међу језицима био реципрочан: неке од њих могу да се прате из латинског језика, словенских или грчких језика, док друге, нарочито особине које имају само румунски, албански, македонски и бугарски, могу да се објасне помоћу супстратума који се сачувао након романизације (у случају румунског) или словенизације (у случају бугарског). На албански су утицали и латински језик и словенски језици, али је такође задржао многобројне првобитне особине.

 

Аргумент који подржава овај поглед је да се језици са највише „балканизама“ налазе у областима где су људи једног језика били у контакту с људима других језика.

 

 

 

Највероватније да су најранији контакти били између прото-румуна и прото-албанаца, између првог и петог века нове ере. Ову теорију подржавају неке речи из албанског језика које су позајмљене из латинског језика Балкана, као и из румунског супстрата, који има речи што су когнати <!-- нејасан превод --> речима из албанског.

Српски је језик који се последњи прикључио, што се види по малом броју особина које дели са осталим језицима, од којих је већина присутна само у [[Торлачки дијалект|торлачком дијалекту]], дијалекту који је суседан с бугарским дијалектима.

 

Број падежа је смањен, неколико падежа је смењено предлозима; једини изузетак је српски.

 

* [[Вокатив]]

 

У балканским језицима, долази до спајања [[генитив]]а и датива (ова појава назива се [[синкретизам]]).

 

|}

 

{| class="wikitable"

! језик

|}

 

Футур се формира аналитички, коришћењем помоћног глагола који значи „хтети“.

 

|}

 

Аналитички перфект се у балканским језицима формира помоћу глагола „имати“. Порекло ове особине може да буде латинско. Међутим, ова особина није пристуна у бугарском и српском језику, где се аналитички перфект формира глаголом „бити“ и радним глаголским придевом: обещал - „обећао“ (радни глаголски придев);

''съм'' (буг.); ''сам'' (срп.)ч

''обещал съм''; ''обећао сам'' (срп.), перфект. Конструкција с глаголом „имати“ карактеристична је за македонски ("Имам ветено“ - Обећао сам).

 

Инфинитив, који је у другим словенским и романским језицима уобичајан, овде је смењен конјуктивним конструкцијама.

* у македонском, грчком и тоск албанском, инфинитив је потпуно изгубљен