Бубрег — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 103 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q9377 (translate me)
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 7:
== Грађа ==
 
[[СликаДатотека:KidneyStructures_PioM.svg|мини|250п|десно|'''Грађа бубрега:''' 1. Малпигијева пирамида, 2. Интерлобуларне артерије, 3. Бубрежна артерија, 4. Бубрежна вена, 5. Хилус, 6. Бубрежна карлица, 7. Мокраћовод, 8. Мала бубрежна чашица, 9. Фиброзна капсула, 10. Доњи пол, 11. Горњи пол, 12. Интерлобуларна вена, 13. Нефрон, 14. Бубрежна дупља, 15. Велика бубрежна чашица, 16. Папиле, 17. Бертинијева коломна]]
 
Ако се бубрег расече од врха до дна, макроскопски се могу уочити две карактеристичне зоне: ''спољашња зона или кора'' (cortex renis) и ''унутрашња зона или срж'' (medulla renis). Кортекс је тамније боје и има зрнасту структуру, а медула је пругаста и светлија.
Ред 19:
== Нефрон ==
 
[[СликаДатотека:Histology-kidney.jpg|мини|десно|200п|Нефрон - хистолошки препарат: 1. Гломерул, 2. Проксимални тубул, 3. Дистални тубул]]
 
Нефрон (nephron) је основна морфолошка и функционална јединица бубрега. Сваки бубрег се састоји од преко милион нефрона и сваки од њих може потпуно самостално да ствара [[мокраћа|мокраћу]]. [[Човек]] може да живи док му је функционална барем 1/3 нефрона.
Ред 70:
Механизам стварања [[мокраћа|мокраће]] обухвата три фундаментална процеса: филтрацију, реапсорпцију и секрецију. Стварање примарне [[мокраћа|мокраће]] почиње филтрацијом велике количине течности ([[крв|крви]]) из гломерулских капилара, кроз крвно-уринарну мембрану, у Боуманову капсулу. Овај ултрафилтрат [[крв|крви]] затим улази у систем тубула, где се одвија реапсорпција (враћање одређених супстанци из филтрата у крвоток) и секреција (транспорт јона и других супстанци из крвотока у бубрежне тубуле). Као резултат настаје коначна [[мокраћа]], која се преко мокраћовода (ureter) одводи из бубрега у [[мокраћна бешика|мокраћну бешику]].
 
Обављајући ову примарну улогу, бубрези такође врше и друге функције. Они веома прецизно подешавају излучивање [[вода|воде]] и електролита према њиховом уносу, одржавајући на тај начин сталност унутрашње средине. Они имају главну улогу у излучивању отпадних продуката [[метаболизам|метаболизма]] ([[уреjауреја]], [[креатин]], [[мокраћна киселина]], [[билирубин]]), разних [[токсини|токсина]], [[лекови|лекова]] и додатака [[храна|храни]]. Регулацијом излучивања [[вода|воде]] и [[натријум|Na]] имају пресудну улогу у дугорочној регулацији артеријског притиска. Заједно са [[плућа|плућима]] и пуферима телесних течности, бубрези учествују у регулацији [[ацидо-базна равнотежа|ацидо-базне равнотеже]], јер могу да одстране из организма разне [[киселина|киселине]] (сумпорну, фосфорну и др). Пошто синтетишу и секретују око 90% укупног еритропоетина, они директно утичу и на стварање, тј. број [[црвена крвна зрнца|црвених крвних зрнаца]]. Током пролонгираног гладовања бубрези у процесу гликонеогенезе, од различитих прекурсора, стварају гликозу.
 
Код хроничних болести бубрега или акутне инсуфицијенције, долази до тешких поремећаја у запремини и саставу телесних течности и накупљања разних штетних материја у организму. Ако се не предузму одговарајуће клиничке мере (попут хемодијализе), наступа смрт пацијента у року од неколико дана.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бубрег