Ванредна ситуација — разлика између измена

Реч „ванредна ситуација" је данас у [[Србија|Србији]] једна од најчешће коришћених речи од стране медија, а у свакодневном животу се често чује или прочита.<ref>Mлађан, Д., Цветковић, В., Величковић, М.: Систем управљања у ванредним ситуацијама у Сједињеним Америчким Државама. Београд: часопис Војно дело, пролеће/2012,</ref> Ванредне ситуације су постале учесталије, разноврсније и без обзира да ли су настале деловањем [[природaприрода|природе]] или [[човек|човека]], сваког дана проузрокују све веће последице по људе, материјална добра и [[животна средина|животну средину]]. <ref>Mлађан, Д., Цветковић, В.: Ангажовање полиције у ванредним ситуацијама изазваним злоупотребом оружја за масовно уништавање. Београд: Међународни научни скуп „Дани Арчибалда Рајса", тематски зборник радова међународног значај, организације Криминалистичко - полицијска академије, март 2012. godine,</ref>. Имајући у виду све карактеристике XXI века, терористичке ванредне ситуације представљају веома озбиљну претњу националној безбедности.<ref>Цветковић, В.: Задаци ватрогасно-спасилачких јединица у терористичком нападу изазваном употребом оружја за масовно уништавање. У зборник радова, Супростављање организованом криминалу и тероризму, Криминалистичко – полицијска академија, 2012. година. </ref>Ванредне ситуације су једна од константи људске историје и његово појмовно одређење опредељују пре свега различите врсте [[опасност|опасности]], које угрожавају [[безбедност]] и које, узроковане дејством природе или делатношћу људског фактора, могу да доведу до њеног настанка на одређеној [[територија|територији]]. Управо стога, због многобројних фактора, врло је тешко формулисати јединствену, свеобухватну и прецизну [[дефиниција|дефиницију]] ванредних ситуација, која би обухватала све њихове каратеристике и специфичности.<ref>Цветковић, В.: Интервентно-спасилачке службе у ванредним ситуацијама. Београд:Задужбина Андрејевић, 2013. године</ref> Имајући у виду шта је претходно речено дефинисање ванредних ситуација најчешће се врши према конкретним потребама. У стручној литература, аутори често некритички преводе одређене стране [[термин|термине]] о ванредним ситуацијама који додатно усложњавају терминолошке нејасноће у вези термина као што су ванредна ситуација, [[криза]], [[Катастрофе|катастрофа]] и [[ванредно стање]]. Интезивно изучавање ванредних ситуација спроводи се на Kриминалистичко - полицијској академији у Земуну, у оквиру предмета: „Безбедност у ванредним ситуацијама“.

У стручној литература, аутори често некритички преводе одређене стране термине који су у индиректној вези са термином „ванредна ситуација" што додатно усложњава терминолошке нејасноће у вези термина као што су, криза, катастрофа и ванредно стање. Енглески „Акт о снагама за ванредне ситуације“ из 1920. године одређује ванредну ситуацију као појам који ће лишити [[заједница|заједницу]] основних животних потреба, а захтева посебне службе и капацитете.<ref> Civil Contigencies Akt (2004): A Short Guide, Cabine Office, Civil Contigencies Secretariat, London, pp. 2-3.</ref> Ова дефиниција се морала ускладити са изазовима, [[ризик|ризицима]] и [[претња|претњама]] у новом миленијуму. Савремени акт је усредсређен на последице ванредне ситуације и појашњава је као: догађај или ситуацију која озбиљно прети да повреди људско благостање, догађај или ситуацију која озбиљно прети да угрози животну средину и [[рат]] или [[тероризам]] који озбиљно нарушава безбедност. Под појмом ванредних ситуација у Републици Србији се подразумева: „Стање када су ризици и претње или последице катастрофа, ванредних догађаја и других опасности по становништво, животну средину и материјална добра таквог обима и интензитета да њихов настанак или последице није могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби, због чега је за њихово ублажавање и отклањање неопходно употребити посебне мере, снаге и средства уз појачан режим рада“.<ref>Закон о ванредним ситуацијама, Службени гласник РС, бр. 111 од 29. децембра 2009. године.</ref> У приручнику [[http://en.wikipedia.org/wiki/Federal_Emergency_Management_Agency|федералне агенције за управљање у ванредним ситуацијама]] (FEMA – Federal Emergency Managament Agency) ванредна ситуација се дефинише као непланирана ситуација која може да изазове значајне повреде запослених, корисника или шире популације и битно оштети природна и материјална добра, као и могућност да утиче на углед предузећа и угрози финансијско стање.<ref>Denis, H.: Scientists and disaster management, Disaster Prevention and Management, Vol. 4 No. 2, pp. 14-19</ref>

Класификација ванредних ситуација је одувек била актуелан предмет истраживања, не само познатих стручњака из ове области већ и међународних организација широм света. Сви они су више или мање једноставно желели да идентификују и установе једну генералну класификацију која би представља темељ свих будућих истраживања односно почетни корак у реализацији заштитних мера од последица ванредних ситуација.<ref>Млађан, Д., Цветковић, В.: „Систем обуке припадника Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије“ у: Зборник радова, Национална конференција са међународним учешћем, Заштита на раду у XXI веку,- терорија и пракса, Тара, 04 - 08. октобарaоктобара 2011</ref> Критеријуми класификације ванредних ситуација су: 1. време (неочекивано, брзина развоја догађаја); 2. социјално-еколошки (људске жртве, епидемије, масовно уништење сточног фонда, преоријентација производње, употреба значајне количине природних ресурса); 3. социјално економски (велика конфликтност, велика опасност, изазивање унутрашње политичке нестабилности, мноштво унутрашњих политчких догађаја, повећање међунационалне напетости, изражена међународна несигурност); 4. економски (значајне економске штете и угроженост финансијских и материјалних ресурса, нарушавање редовног саобраћајног система, неопходност значајних материјалних расхода и компензација и формирање фондова, неопходност коришћења велике количине технике за спречавање ситуација и отклањање последица); 5. организационо управљачке (непредвидиве ситуације, сложеност прогнозирања тока догађаја и избор решења, неопходност обезбеђења велике количине разних специјалности и организација, непредвидивост размере евајуације и спаситељских служби.<ref>Mлађан, Д., Цветковић, В.: Класификовање ванредних ситуација. Београд: Криминалистичко-полицијска академија, Дани Арчибалда Рајса, 2013</ref> Генерално, све ванредне ситуације се деле у три групе: природне, технолошке (људске) и комбиноване.<ref> Center for Research on the Epidemiology of Disasters, The OFDA/CRED International Disasters Database, available at: www.cred.be/emdat/disdat2.htm (accessed January 2003).</ref>

# Карактеру опасности (технички, биолошки, природни, еколошки и социјални карактер);

# Степену учесталости (најчешће – земљотреси, транспортне хаварије; веома честе – пожари; опасности с умереном учесталошћу – хаварије комуналних система, вулкани; најређе – епидемије, еколошки акциденти великих размера);

# Захваћености територије (локалне, месне, општинске, регионалне, националне, федералне, међудржавне и глобалне – транснационалне).

Ванредне ситуације се могу груписати у шест основних категорија:<ref>Јаковљевић, В.: Кризни менаџмент и превенција кризе, хрестоматија. Универзитет у Београду, Факултет безбедности: Етиологија угрожавања људи, материјалних добара и животне средине, стр. 137.</ref>

# Комплексне. Политичке ванредне ситуације. ПрироднeПриродне опасности ([[hazard|hazards]]s), поготову суше могу бити узрок настајања оваквог стања. Ипак, овај тип ванредних ситуација се карактерише дужом политичком нестабилношћу, и обично високим нивоом насиља.

== Напомене и референце ==

[[es:urgenciasUrgencias hospitalarias]]