Дебела Берта — разлика између измена

Идеја за развој овакве хаубице произишла је из искустава које су Немци (и Аустријанци) извукли из [[Руско-јапански рат 1904-1905.|Руско-Јапанског рата 1904-1905]]. Током рата, Јапанци су демонтирали са фиксних постоља неколико својих хаубица калибра 28 cm, које су биле намењене за обалску одбрану и употребили их приликом опсаде Порт Артура. Оваква примена тешких топова изненадила је тадашњу стручну војну јавност јер се до тада сматрало да најтежи опсадни топови који се могу транспортовати вучом, због велике тежине не могу прелазити калибар од 20 cm. Ипак, већина европских земаља није научила јапанску лекцију &nbsp;— осим већ поменуте Немачке и Аустрије (Аустрија је развила читаву серију покретних тешких топова као што су 30.5 cm „Витка Ема“ - ''-{Schlanke Emma}-'' хаубица, 38 cm „Барбара“ ''-{Barbara}-'' и „Гудрун“ ''-{Gudrun}-'' хаубице и сопствену хаубицу калибра 42 cm.<ref>-{Michal Prasil: Skoda Heavy Guns, Schiffer Military History, ISBN 0-7643-0288-4}-</ref>

 

 

Нова верзија хаубице -{Beta-Gerät}- калибра 39.5 cm, која је била знатно супериорнија у односу на модел 1897 је развијена 1908. године, али је АПК (''-{Artillerieprüfungskommission}-'' - артиљеријски комитет за тестирање) закључио да је њена ватрена моћ недовољна због чега је затражио од Крупа да развије већи топ са ватреном моћи довољном да успешно уништи савремене фортификацијске објекте. Круп је прво разматрао могућност да ново оруђе буде калибра 35 cm, али се убрзо одлучио за већи калибар од 42 cm, зато што је најмања граната која је испуњавала захтеве АПК била тог калибра. Прво оруђе калибра 42 cm је била тешка хаубица -{L/16 Gamma-Gerät}-, која је заправо представљала повећану верзију хаубице -{Beta-Gerät}-.<ref name="ReferenceB"/> Неуобичајено за Круп, код оба оруђа и Бете и Гаме одустало се од до тада коришћеног клизног затварача цеви, а у корист затварача са испрекиданим навојем какав се већ користио у Британији и Француској.

 

== Борбена употреба ==

 

На почетку Првог светског рата Немачка је имала само две оперативне хаубице -{M-Geräte}-, мада су до тада наводно произведене и две додатне цеви са носачима. <ref name="Taube1981"/> Две оперативне хаубице M-Geräte су чиниле Батерију бр. 3 краткоцевних морнаричких топова калибра 42 cm (-{Kurze Marine Kanone Batterie (KMK) No. 3}-) - континтент се сатојао од четири -{Gamma Geräte}- распоређених у две батерије, док је још једна Гама постала оперативна две недеље након почетка рата и чинила је „половину батерије“.<ref name=ley>-{Willy Ley, "German Siege Guns of the Two World Wars", Journal of Coastal Artillery, Feb, 1943, pp. 13-20}-</ref> Коришћене су за уништење белгијских твржава у [[Лијеж|Лијежу]], [[Namur|Намуру]] и [[Антверпен|Антверпену]] и француске тврђаве Мобеж (-{Maubeuge}-) као и других тврђава у северној Француској. Берта се показала веома ефикасном против старијих фортификацијских објеката као што су белгијске тврђаве које је 1880-их пројектова Бриалмон (-{Brialmont}-), уништивши неколико за само пар дана.<ref name="ReferenceB"/> Прва граната из -{M-Gerät}- испаљена је 12. августа на белгијску тврђаву Понтиз (-{Pontisse}-), у предграђу Лијежа.<ref name="Taube1981">{{cite book|author=Gerhard Taube|title=Die schwersten Steilfeuer-Geschütze, 1914-1945: Geheimwaffen "Dicke Berta" und "Karl"|year=1981|publisher=Motorbuch Verlag|isbn=978-3-87943-811-2|page=21}}</ref> Највећи успех показала је приликом дејства против оближње тврђаве Лонсин (-{Loncin}-) која је експлодирала након директног поготка у складиште муниције. Овакас успех -{M-Geräte}- може се приписати не само изузетној разорној моћи овог оруђа већ и чињеници да је бетон коришћен за израду белгијских утврђења био лошег квалитета и без челичне арматуре.<ref name="ReferenceB"/>

Тврдња да је још једна Берта сачувана у Круповом опитном полигону у Мепену (-{Meppen}-) Немачка и да је коришћена током Другог светског рата, приликом опсаде [[Севастопољ|Севастопоља]] је резултат заблуде. Истина је да је једна хаубица -{Gamma-Gerät}- склопљена у Мепену након Првог светског рата, од делова које је сакупио Круп<ref name="ReferenceC"/> и да је коришћена током Другог светског рада заједно са модерним топовима великог калибра као што су Мерзер „Карл“ (-{Mörser Karl}-) и [[тешки Густав]] (-{Schwerer Gustav}-).

 

 

== Референце ==

 

== Библиографија ==

* -{Michal Prasil: ''Skoda Heavy Guns'', Schiffer Military History, ISBN 0-7643-0288-4}-

* -{Raimund Lorenz: ''Die "Dicke Berta" aus Vluynbusch'', Museumverein Neukirchen-Vluyn}-

 

== Спољашње везе ==

 

[[Категорија:Први светски рат]]