Забавна музика — разлика између измена

Забавна музика у Србији постојала је пре Другог светског рата. Познато је да је крајем двадесетих година у Београду гостовала чувена Џозефина Бекер, па се може закључити (на шта упућује и изјава глумице Огњенке Хет дате у емисији „Код Два бела голуба“ Радио Београда 1, 1986, али и други директни и индиректни извори) да је у то време у Србији већ било веома много дистрибуираних грамофонских плоча са овом врстом музике, и стилски сродних праваца (џеза, на пример). На простору бивше Југославије, забавна музика била је широко заступљена у Хрватској, где се јавља један од првих кантаутора - Влахо Паљетак, а затим и певачи као што су Андрија Конц и Иво Робић. У Србији, у то време, паралелно су егзистирале романсе, хавајске и староградске песме, али и народна музика, које су изводили између осталих Едо Љубић, Фулгенције Вуцемиловић, Милан Тимотић, Олга Јанчевецка и многи други сада потпуно заборављени [[извођач]]и. Са друге стране Мијат Мијатовић, Софка Николић, Бора Јањић - Шапчанин били су готово искључиво наклоњени [[интерпретацијaинтерпретација|интерпретацији]] народних песама, севдалинки, градских и варошких песама, али су понекад певали и забавну музику (Бора Јањић - Шапчанин тако је снимио плочу са домаћом обрадом мађарског шлагера „Тужна је недеља“ иако је он готово ексклузивно читаву своју певачку и инструменталну активност везао за извођење севдалинки и стилски сродних песама).