Инфаркт — разлика између измена

 

 

Величина инфаркта зависи од величине зачепљеног [[Крвни судови|крвног суда]] и креће се од неколико милиметара до десетак центиметара (нпр. мозгу и плућима).

На макроскопском нивоу не запажају се никакве промене у првих неколико часова од тренутка зачепљења крвног суда. Потом некротично ткиво постаје чвршће и блеђе код анемичног инфаркта, односно црвеније код хеморагичног инфаркта. Након 24 часа почиње размекшање погођеног подручја и оно достиже свој максимум након 3-4 дана. У наредном периоду ткиво поприма црвеносивкасту, a потом сивоцрвенкасту боју, због пролиферације младог гранулационог ткива и његовог постепеног сазревања. Након два месеца настаје тзв. постинфарктни ожиљак, који је сиве боје и чврсте конзистенције. На тај начин је функционални паренхим конкретног органа замењен нефункционалним везивним ткивом.

 

 

Клиничка слика зависи од величине инфаркта, његове локализације итд. Код инфаркта виталних органа ([[мозак]] и [[срце]]), чак и мали инфаркти могу да изазову озбиљне компликације, a понекад чак и изненадну смрт. Код мање виталних органа то није случај.

Уколико се ради o [[Инфаркт миокарда|инфаркту миокарда]], долази до смањења његове укупне контрактилне способности. Инфаркт у међукоморној прегради срца доводи до поремећаја у спровођењу импулса и појаве [[аритмија]]. Код инфаркта папиларних мишића настаје акутна инсуфицијенција митралног залиска. Инфаркт подручја базалних једара мозга доводи до моторних испада. Некроза плућног ткива редукује респираторну површину и плућну васкуларну мрежу, што узрокује [[респираторна инсуфицијенција|респираторну инсуфицијенцију]]. Инфаркти бубрега, јетре и слезине обично имају блаже последице, због велике фунционалне резерве тих органа.

 

* Павле Будаков и сарадници: ''Патологија за студенте стоматологије'', -{IV}- прерађено и допуњено издање, Нови Сад, 2008, ISBN 978-86-7197-290-1 стр. 27-29.