Воздвижење часног Крста — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 3:
{{прерађивање|||||Религија}}
Римски цар [[Максенције]] чинио је многа зла народу, гонећи и мучећи [[Хришћани|хришћане]], те Римљани послаше писмо [[цар Константин|цару Константину]], да их избави и спасе од тога. Цар Константин, поче пријатељски убеђивати Максенција да престане са злоделима, али он не послуша, те Константин би принуђен да крене у поход на Рим, и ту би побеђен Максенције, силом и дејством [[Часни крст|Часног
[[Царица Јелена]], мајка цара Константина, оде на поклоњење [[Христ]]овом гробу у [[Јерусалим]] и тамо пронађе на ђубришту Крст, којим оживе једног мртваца и од тада се празнује '''ВОЗДВИЖЕЊЕ (Подизање) Часног Крста'''. Она са собом понесе само део овог Часног Крста Господњег и свете клинце, којима је Исус Христос био прикован за тај Крст, а сам Крст положи у сребрни ковчег и предаде га [[патријарх Макариј|патријарху Макарију]]. Блажени цар Константин положи животворно дрво у златан ковчег, а свете клинце, царица Јелена баци у [[Јадранско море]], а један цар укова у свој шлем, један у ђемове на узди свог коња. По повратку свете царице Јелене из [[Јерусалим]]а у [[Византија|Византију]], христољубиви цар Константин начини три велика крста, према броју јављених му у ратовима: први у [[Рим|Риму]], други у Византији, а трећи, након победе над [[Скити|Скитима]] на [[Dunav|Дунаву]]. Он начини три крста и написа на њима: „ИС ХС НИКА - Христос побеђује. Нека је и од нас Њему част, слава и поклоњење сада и увек и кроза све векове. Амин.
|