Панонско море — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 26:
Почетком [[миоцен]]а море се проширило на источне крајеве Србије, али је било плитко. У то време [[Авала]] и [[Космај]] су спојени и чинили су [[полуострво]]. Вода је у Шумадији продрла до [[Аранђеловац|Аранђеловца]] и линије [[Букуља]]—[[Венчац]], на западу до [[Дрина|Дрине]] и [[Јадар|Јадра]], а на истоку до [[Доњи Милановац|Доњег Милановца]] и [[Петровац на Млави|Петровца]]. Из овог периода су наслаге угља из Млавског басена. Нађено је мноштво фосилних [[рибе|риба]], [[фосили|фосилне]] кости усатог [[кит]]а, кости [[цирене|сирена]] (морских крава), [[зуби]] [[ајкула|морских паса]].
===Сармат===
У овом раздобљу прекида се веза између Панонског мора и Тетиса у [[Моравска|Моравској]]. Шумадијске планине се благо спуштају тако да вода надире све до [[Крушевац|Крушевца]], а Авала и Космај постају острва. У околини [[Београд]]а таложе се наслаге [[кречњак]]а. [[Угаљ]] из Крушевачког басена датира из овог периода. На копну су расла стабла чије је лишће ношено ветром доспело у море, те је нађено фосилизовано у лапорима. Развијене су уобичајене врсте дрвећа [[храст]], [[врба]], [[буква]], али и медитеранско биља као што су [[ловор]], [[фикус]], [[цимет]]овац. То указује на топлију ((клима|климу)) него што је данас.
 
===Панон===
У [[панон]]у (крај миоцена) долази до прекида везе између Панонског и [[Влашко-понтијско море|Влашко-понтијског мора]] у [[Ђердапска клисура|Ђердап]]у. Узрок томе било је интензивно издизање [[Карпати|Карпата]]. Као последица оваквих промена вода са севера надире све до [[Ниш]]а и [[Алексинац|Алексинца]], а дубине достижи и 850 метара. Море остаје на југу преко [[Куманово|Кумановко]]-[[Прешево|прешевске]] повије у вези са [[Егејско море|Егејским морем]], а преко [[Качаничка клисура|Качаничке клисуре]] „комуницира“ са [[Косово|Косовским]] и [[Метохија|Метохијским]] [[језер]]ом. Период пре око 11-8 милиона година карактерише и значајан губитак [[салинитет]]а, па је врло мало сарматских врста преживело. Појавиле су се нове, попут пужева -{Limnaea extensa}- и -{Gyraulus praeponticus}-.