Свети Николај Охридски и Жички — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Нема описа измене
Ред 27:
'''Свети владика Николај Охридски и Жички''' (световно ''Никола Велимировић''; село [[Лелић]] код [[Ваљево|Ваљева]], [[Кнежевина Србија]], [[23. децембар]] [[1880]]/[[4. јануар]] [[1881]] — [[Либертивил (Илиноис)|Либертивил]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[18. март]] [[1956]]) био је [[Охридска епархија|епископ охридски]] и [[Епархија жичка|жички]], истакнути [[теологија|теолог]] и говорник, отуда је називан Нови [[Јован Златоусти|Златоусти]]. Николај Велимировић је новоканонизовани [[Списак светитеља Српске православне цркве|српски светитељ]].
 
Његово рођено име је Никола. У младости је тешко оболео од [[дизентерија|дизентерије]] и заклео се да ће посветити свој живот Богу, ако преживи. Преживео је и замонашио се под именом Николај. Велимировић је школован на [[Запад]]у и у младости је био велик заступник [[либерализам|либералних]] идеја и [[екуменизам|екуменизма]]. Такође је примљен у свештенство и брзо је постао важна личност у [[Српска православна црква|Српској православној цркви]], посебно у односима са Западом. У међуратном периоду постао је предводник православних [[богомољачки покрет|богомољаца]] и окренуо се антиевропејству и [[конзервативизам|конзервативизму]]. Оснивач је [[десница|десничарске]] политичке идеологије [[српски национализам|светосавског национализма]]. Сматра се духовним инспиратором [[Димитрије Љотић|Љотићеве]] организације [[Југословенски народни покрет Збор|ЗБОР]]. Често је критикован због [[антисемитизам|антисемитских]] ставова. Када су у [[Други светски рат|Другом светском рату]] [[Трећи рајх|Немци]] окупирали Југославију, Велимировић је стављен у кућни притвор и на крају одведен у [[логор Дахау]]. НакоНакон што су га на крају рата ослободили [[Савезници у Другом светском рату|Савезници]], Велимировић је одлучио да се не врати у Југославију, у коју су на власт дошли [[савез комуниста Југославије|комунисти]]. Уместо тога, 1946. отишао је за [[Сједињене Америчке Државе|Америку]], где је и остао до своје смрти 1956.
 
Централно место у Велимировићевим размишљањима чинила је критика [[хуманизам|хуманизма]], европске цивилизације, [[материјализам|материјалистичког]] духа и сл. О [[Европа|Европи]] је мислио као о великом [[зло|злу]] којег се треба чувати, и презирао је њену културу, науку, прогрес. Епископ Николај је био дубоко очаран српском прошлошћу [[немањићи|немањићког периода]] па је она, по њему, требало да буде парадигма нове српске стварности. Велимировић је снажно подржавао јединство свих православних цркава и упоставио је добре односе са [[црква Енглеске|англиканском]] и [[Америчка епископална црква|Америчком епископалном црквом]]. Уврштен је међу [[100 најзнаменитијих Срба (књига)|100 најзнаменитијих Срба]] свих времена.