Georgij Maljenkov — разлика између измена

Po završetku fakulteta on počinje raditi u [[NKVD]]-u pod zaštitom Ježova. Kada započinju [[Staljin]]ove čistke u drugoj polovini tridesetih godina Malenkov se aktivno uključuje u traženju i likvidiranju protivdržavnih elemenata. Njegov nepresušni entuzijazam još iz tinejdžerskih dana nije ostao neprimećen, te je u vreme čistki učestvovao na sastancima sa organizatorima. Veoma često na tim okupljanjima on se pred Staljinom čak takmiči protiv [[Lavrentij Berija|Berije]] u pokušajima da nađe veći broj državnih neprijatelja. Kada njegov zaštitnik [[Nikolaj Ježov]] pada u zadnjim čistkama on nije niti trepnuo nego se pokušava izboriti da ga nasledi na mestu šefa tajne policije, ali tadašnji državni vođa na iznenađenje svih odlučuje prihvatiti politički testament palog šefa tajne službe koji zahteva da ga [[Berija]] nasledi. Ova kadrovska odluka je zajedno s ratom blokirala dalja napredovanja u službi sve do [[1946]]. godine kada napokon postaje član [[PolitibiroPolitbiro]]a. To napredovanju mu se u trenu učinilo da je bilo ''Pirova pobeda'' pošto ga savez [[Andrej Ždanov|Andreja Ždanova]], Staljinovog očekivanog naslednika i Berije proteruje u [[Kazahstan]] daleko od baze političke moći. Tek kada je Ždanov umro [[1948]]. godine Maljenkov se vraća u evropski deo [[SSSR]]-a ili tačnije u [[Lenjingrad]] gde je vršio čistke krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina dvadesetog veka. Nagrada za ovaj dobro obavljeni posao postaje položaj sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije [[1952]]. godine.