Главни народноослободилачки одбор за Србију — разлика између измена

По Петрановићу, Главни НОО Србије није одржао ни једну седницу у Ужицу ([[Ужичка република]]) због непријатељског деловања.<ref name="Pet">Петрановић, Бранко. ''Револуција и контрареволуција у Југославији : (1941-1945).'', том 1, Рад, Београд, 1983., стр. 471, {{Цитат|Главни НОО није успео да одржи ниједну седницу у Ужицу због губитка слободне територије. Чланови ГНОО именовани су одлуком ЦК КПЈ.|Петрановић, 1983., 471.}}</ref> Чланове ГНОО именовао је [[ЦК КПЈ]].<ref name="Pet"/> Настојања у установљивању земаљског антифашистичког већа народног ослобођења (ЗАВНО) за подручје федералне Србије, у пролеће [[1943]], су била без резултата. Доласком Главног штаба [[НОВ и ПОЈ]] за Србију с [[Вис]]а у Србију, током јула [[1944]]. стварају се погодни услови, али тек након [[Београдска операција|ослобођења Београда]] ([[20. октобра]] 1944), за започињање обављања припрема за установљивање ЗАВНО за подручје Србије.<ref>Енциклопедијски чланак ''Срби.'' у: Шентија, Јосип <small>(гл. ур.)</small>, ''Опћа енциклопедија'', том 7, Југославенски лексикографски завод, Загреб, 1981, стр. 616.</ref>

 

== Референце ==

{{reflist}}

 

== Литература ==

* {{Cite book|last= Петрановић|first= Бранко|authorlink= Бранко Петрановић|coauthors= |title= Српски народ у устанку|year= 1992|url= |publisher= |location= Београд|id=}}