Википедија

Српска архитектура — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м overlink i druga sredjivanja
Ред 41:
== Моравски стил ==
{{Главни чланак|Моравски стил}}
'''Моравски стил у српској архитектури''' током [[Средњи век|средњег века]], обухвата временски период од седме [[Деценија|деценије]] [[14. век|XIV]] (често се као преломни догађај узима [[Маричка битка]] [[1371]]) до [[1459|1459]]. године]] односно до [[Пад Србије (1459)|пада Србије под османлијску власт]], док симболички почетак епохе означава [[Кнез Лазар|Лазарево]] подизање [[Манастир Раваница|Раванице]] ([[1375]]—[[1377]]) и [[Црква Лазарица|Лазарице]] ([[1377]]—[[1388]]). Сам стил је назив добио по реци [[Велика Морава|Морави]] у чијем сливу су подизани сакрални објекти.
Посебну групу представљају грађевине тзв. „''моравског стила''“ које су настале за време кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]] ([[1371]]—[[1389]]), деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана]] (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427) и деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа]] ([[1427]]—[[1456]]) које имају три [[Апсида|апсиде]] и облик [[триконхос]]а. Такви су црква [[Лазарица]], [[манастир Каленић]], [[Раваница]], [[Манасија]], [[Манастир Љубостиња|Љубостиња]], [[Манастир Рача|Рача]] и други.
 
Ред 62:
У архитектури преовлађују [[Историзам|еклектички стилови]] [[неоренесанса|неоренесансе]] и [[необарок]]а, а видљиве су и тежње за стварањем националног архитектонског израза. Најзначајнији архитекти тог времена су били Словак [[Јан Неволе]], [[Александар Бугарски]], [[Андрија Вуковић]], [[Коста Шретловић]], [[Коста Јовановић]], [[Јован Илкић]] и [[Светозар Ивачковић]], који су владали до појаве нових снага чије су идеје биле везане за сецесију и од њих су значајнији [[Бранко Таназевић]] и [[Никола Несторовић]].
 
Од [[1950.]]. године развој српске архитектуре, односно архитектуре у [[Југославија|Југославији]] бележи веома напредне резултате и то у већој мери него што је то забележено у осталим земљама источне [[Европа|Европе]]. Ничу велики спортски објекти, саграђене су сајмишне зграде у Београду од [[Милорад Пантовић|Милорада Пантовића]], музеји [[Вјенцеслав Рихтер|Виенцеслава Рихтера]] и многи други значајни објекти. Неки од неколико од бројних српских архитеката који су радили на изгардњи у [[Београд]]у и допринели његовом изгледу својим оствареним пројектима су: [[Емилијан Јосимовић]], [[Јован Илкић]], [[Милорад Рувидић]], [[Никола Несторовић]], [[Александар Дероко]], [[Никола Добровић]], [[Бранислав Којић]], [[Браћа Крстић|Петар Крстић и Бранко Крстић]], [[Богдан Несторовић]], [[Мате Бајлон]], [[Иво Куртовић]], [[Милорад Пантовић]], [[Угљеша Богуновић]], [[Богдан Богдановић]], [[Слободан Јањић]], [[Бранко Пешић (архитекта)|Бранко Пешић]], [[Иван Антић]], [[Иванка Распоповић]] и [[Александар Ђокић]].
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Српска_архитектура”