Плочник (археолошко налазиште) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Друго значење2|Плочник}}
'''Плочник''' је [[Археологија|археолошки]] локалитет [[Винчанска култура|Винчанске културе]] у [[Плочник (Прокупље)|истоименом селу]], крај обале [[Топлица (река)|Топлице]]
Почетком [[Септембар|септембра]] [[2009]]. године је започела изградња реконструкције == Локалитет ==
Неолитско насеље је открио [[1927]]. године [[Миодраг Грбић]], тадашњи [[кустос]] [[Народни музеј у Београду|Народног музеја у Београду]], који је вршио [[археолошка истраживања]] на траси [[Железничка пруга|пруге]] [[Прокупље]]-[[Куршумлија]]. Само насеље је чинило неколико целина, које су се простирале на површини, од око 110 хектара, ограниченој са три стране водотоковима (Топлицом са [[југ]]а, Бацком реком са [[исток]]а и Паљевском реком са [[запад]]а). Његови становници су се бавили [[Пољопривреда|пољопривредом]], а основни материјал за израду оруђа је био [[камен]]. У склопу налазишта је пронађено доста [[Керамика|керамичких]] посуда, али и предмета и оруђа израђених од камена и [[Cu|бакра]].▼
▲Неолитско насеље је открио [[1927]]. године [[Миодраг Грбић]], тадашњи [[кустос]] [[Народни музеј у Београду|Народног музеја у Београду]], који је вршио [[археолошка истраживања]] на траси [[Железничка пруга|пруге]] Прокупље-Куршумлија. Само насеље је чинило неколико целина, које су се простирале на површини, од око 110 хектара, ограниченој са три стране водотоковима (Топлицом са [[југ]]а, Бацком реком са [[исток]]а и Паљевском реком са [[запад]]а). Његови становници су се бавили [[Пољопривреда|пољопривредом]], а основни материјал за израду оруђа је био [[камен]]. У склопу налазишта је пронађено доста керамичких посуда, али и предмета и оруђа израђених од камена и [[Cu|бакра]].
== Металуршки центар ==
У Плочнику су током ранијих истраживања пронађени бакарни предмети, као и [[Руда|руде]] [[азурит]] и [[малахит]], које се топе на 700°-{[[Целзијус (јединица)|C]]}- и из којих се добија бакар. Раније су се ови налази тумачили случајним укопавањем у археолошки слој који одговара неолиту. Истраживања вођена од [[1996]]. до [[2008]]. године, којима су руководили археолози Душан Шљивар и Јулка Кузмановић-Цветковић, кустос [[Народни музеј Топлице|Народног музеја Топлице]], доказали су да налази нису случајно доспели у
Досадашњим истраживањима још увек нису пронађени коришћени [[калуп]]и, одбачена [[шљака]], као ни [[Рудник|рудници]] из којих је добијана [[руда]]. Лежишта
▲У Плочнику су током ранијих истраживања пронађени бакарни предмети, као и [[Руда|руде]] [[азурит]] и [[малахит]], које се топе на 700°-{[[Целзијус (јединица)|C]]}- и из којих се добија бакар. Раније су се ови налази тумачили случајним укопавањем у археолошки слој који одговара неолиту. Истраживања вођена од [[1996]]. до [[2008]]. године, којима су руководили археолози Душан Шљивар и Јулка Кузмановић-Цветковић, кустос [[Народни музеј Топлице|Народног музеја Топлице]], доказали су да налази нису случајно доспели у неолитски слој. Њихов тим је током [[2007]]. и [[2008]]. године пронашли две [[земља]]не [[пећ]]и [[квадрат]]ног облика, за које се претпоставља да су служиле за топљење метала. Пећи су смештене унутар већих грађевина, а уз њих су откривене и дуваљке направљене од печене земље. Поред њих су пронађени бакарни [[лим]]ови, који указују да је ту обављана производња бакра. Откривене су и рупе дубине 2.5 и [[пречник]]а 8 метара у којима није пронађен археолошки материјал. Сматра се да су у питању тзв. ''металуршке јаме'', а у њима су пронађени [[пепео]] и [[га]]р, који настају услед сагоревања на високим [[температура]]ма, на основу чијег састава се може закључити да се на том месту топио бакар.
▲Досадашњим истраживањима још увек нису пронађени коришћени [[калуп]]и, одбачена [[шљака]], као ни [[Рудник|рудници]] из којих је добијана руда. Лежишта азурита и малахита постоје око Топлице, [[Косаница|Косанице]] и Бањске реке у близини Плочника, а претпоставља се да су нека од њих открили становници овог насеља у потрази за каменом погодним за обраду.
Откриће металуршких пећи у [[Плочник (Прокупље)|Плочнику]], мења досадашња схватања о почетку људског [[Рударство|рударства]] и [[Металургија|металургије]], који је око пола [[миленијум]]а старији него што се то до сада мислило.<!--Ово откриће утиче и на схватања о почетку [[Винчанска цивилизација|Винчанске цивилизације]], за коју се сада сматра да је настала у VI, а не, како се до сада мислило, IV миленијуму п. н. е.-->Сам Плочник, као средиште јужновинчанске културе, постао је најстарији металуршки, а самим тим и [[Индустрија|индустријски]] центар, пронађен на свету.
== Литература ==
| |||